Na održanoj konferenciji za novinare, predstavio se deo glumačke ekipe koji je radio na sinhronizaciji: Iva Stefanović (Mejvis), Tamara Aleksić (kapetanica Erika), Nataša Marković (Junis), Nebojša Milovanović (Frenk), Aleksandar Radojičić (Džonatan) i Marko Marković (Grifin).



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

- Dok nisam počela da radim na sagi "Hotel Transilvanija", nisam bila upoznata sa ovom fransizom. Oduševljena sam koliko je duhovito i glumački virtuozno, tako da je bio veliki izazov da to transponujemo na srpski jezik, da zadržimo duh, a opet damo i nešto što je autentično. Rad sa glumačkom ekipom je fantastično prošao. Smejali smo se, ali i predano radili, oni su majstori u ovom poslu i jako smo se dobro razumeli. Crtani mi se jako dopao jer govori o ljubavi. - saopštila je Iva Milošević, rediteljka sinhronizacije.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)


Glumica Iva Stefanović, glas pozajmljuje Drakulinoj ćerki Mejvis, koja u ovom nastavku najveću konkurenciju ima u kapetanici Eriki u tumačenju Tamare Aleksić.

- Drugi put da radim sa Ivom Milošević i ovo je zaista lepo iskustvo. Ona je odličan reditelj, a to mnogo znači kada je reč o radu u studiju. Jedan lik mora da se iznese samo pomoću glasa, što ima svoje mane i prednosti. Neko već ima iskreiran lik, a tvoj zadak jeste da sve preneseš na naše govorno područje, približiš našem mentalitetu, a opet ispratiš ono što su oni iskreirali i osmislili. Uživala sam tokom procesa, jer obožavam način rada kakav zahteva sinhronizacija. Ovaj crtani je divan, a lik Mejvis mi je blizak, jer sam već imala prilike da je radim na prethodna dva dela. Raduje me činjenica da u poslednje vreme izlaze filmovi koji su odlični i da ih deca vole. Ono što je najvažnije jeste da se kroz njih prenose neke važne poruke i neguju vrednosti kojih nedostaje u drugim segmentima.

Uvek je nezahvalno govoriti o nastavcima, ali stiče se utisak da publika zna šta može očekivati kada je reč o "Hotelu Transilvaniji".

- Da, publika se može osloniti na ono što je bilo u prethodna dva dela, ali opet dobijaju i nešto što je novo, jer tim ljudi koji radi na ovim ostvarenjima je zaista veliki i svemu pristupaju detaljno i studiozno. Mislim da će ljudima biti interesantno kako su u ovom delu izgrađeni odnosi, jer je to nešto što je svima nama poznato iz realnog života. Jedva čekam premijeru kada ću moći da vidim i preostale sekvence koje do sada nisam imala priliku da pogledam. Ja najviše segmenata imam sa suprugom Džonatanom (Aleksandar Radojičić) i ocem Drakulom (Dragan Mićalović). Jako volim način na koji je Dragan Mićalović pročitao, odnosno kreirao lik Drakule. Jako je zabavno.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Glumica Tamara Aleksic,  imala je priliku da veç saradjue sa Ivom Milošević, kao i da radi na sinhronizacijama, ali lepota ovog posla, istovremeno i izazova ogleda se u cinjenici da je uvek rec o drugacijem liku. 

Nismo te navikli u ulogama negativaca. Kakvo je iskustvo raditi na ovakvom liku?

 - Jako mi je drago što sam ponovo imala priliku da radim sa Ivom, koje je divna rediteljka i iako spremna, uvek otvorena da nađemo idejno rešenje koje je najbolje za lik i ceo crtani. Bilo je krajnje inspirativno raditi na liku kapetanice Erike, jer ima toliko različitih nivoa njenog lika. Sve psihološke i karakterne promene kroz koje prolazi moraju se osetiti u glasu - jednu igru igra kada je sa Drakulom, drugu kada je sa svojim čukundedom, sve do transformacije u ono kakva ona suštinski jeste. Kao što je rediteljka nagovestila, ovo je priča o ljubavi, a moj lik je unutar nje okarakterisan kao negativac. Ipak, film govori da nije važno šta drugi žele od tebe i očekuju, jer tvoje unutrašnje biće uvek ispliva na površinu. U tom smislu Erika je imala sreće, ali to ćete videti pošto pogledate film.

Do sada si imala priliku da radiš različite sinhronizacije i radiš na likovima koji su karakterno različiti. Koliko ti je to značajno?

 - Na neki način to je sve povezano i predstavlja jedan divan začarani krug. Pozorište Puž me je spremilo za sinhronizaciju, sinhronizacija me je spremila za Pozorište Puž, pa za pozorište za odrasle, pa za film i nekako, sve je vrlo vezivo. Kroz svaki zadatak naučiš se novim vidovima snalaženja bilo da je reč o tehnici glasa, naći adekvatan izraz koji u našem govornom području ne postoji... Ceo proces rada na sinhronizaciji je dinamičan, zabavan, iako može biti naporan. Sam proces zahteva da posmatraš kako je izanimirano, kako zvuči glas u originalu, da daš svoj doprinos, a opet ne izlaziš iz zadatih okvira uz prevod koji je unapred određen.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)