Gospođica Olga u JDP-u

Predstava "Gospođica Olga" Milutina Bojića u režiji Gorčina Stojanovića beogradsku premijeru imaće na sceni Teatra "Bojan Stupica" u četvrtak, 13. marta s početko u 20:30 časova.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:11.3.2014. - 13:40:00


(Foto:Đurđević Milan)

 - Milutin Bojić nije poživeo dovoljno dugo da ga se dominirajuća srpska pozorišna kultura ne bi lako odrekla, ta kultura svodivosti na očigledno, taj amalgam sentimentalizma i groteske kao zamene za istinsku veličinu tragičkog i punu dubinu komičkog. Gospođa Olga, to je naš Ibzen, naš Strindberg i naš Čehov, posve u dosluhu sa svojim dobom, sa dolazećim vekom, sa Modernom i modernizmom, sa onim tokovima dramske poezije koji se obraćaju unutarnjem u čoveku, ne lišavajući se na razumevanja trenutka, to će reći: vremena i prostora u kome nastaju. Gospođa Olga, nadalje, jeste građanski komad u sredini koja, stalno i iznova, obnavlja i uništava duh građanskog života, onog što je u tom životu mračno i nedokučivo, kao i onog što je lako i lepo. Licemerje kao njegov osnov, igre moći, dominacije i submisivnosti kao ključni način i tok tog življenja u senci ljubavi, tajnih strasti i javnog ćudoređa – sve se to kod Bojića nahodi u tekstu precizno napisanih sukoba, jarkih i dvosimslenih, dakle: istinitih, karaktera i odnosa koji se kreću rubom izvesne građanske patologije, nekog surovog i strašnog sadejstva mračnog erosa i sveprisutnog thanatosa. - objasnio je Gorčin Stojanović.


(Foto:Đurđević Milan)

Ivan Medenica, kritičar i profesor FDU u Beogradu, objašnjava da komad nema suštinske veze s Prvim svetskim ratom, izuzev podatka da je napisan 1914. godine, već se ogleda u prikazu sveopšte korupcije građanstva:

 - …Komad Gospođa Olga Milutina Bojića nema suštinske veze s Prvim svetskim ratom, ako izuzmemo jedan spoljašnji momenat: napisan je 1914. Možda je ta slučajna podudarnost poslužila kao (duhovit) povod reditelju Gorčinu Stojanoviću da kao svoj doprinos jubileju izabere komad koji ne tretira velike i sporne istorijske teme, (da li je Princip terorista ili tiranoubica, da li je "Mlada Bosna" jugoslovenska organizacija ili ispostava velikosrpske politike, itd.), već probleme iz (pred)ratne građanske pozadine. Ovim pametnim izborom, reditelj ne samo da scenski oživljava jedno nepravedno zapostavljeno delo srpske književne baštine, već pomera težište u problematizovanju nacionalne prošlosti, a u duhu novijih tendencija u istorijskoj nauci, s konkretnih događaja na opšte pojave, s političkog na privatno, s ratova na građansku klasu i porodicu. Aktuelnost drame nema, dakle, neposredne veze s Prvim svetskim ratom, već se ogleda u prikazu sveopšte korupcije građanstva, koja truje i porodično-ljubavne odnose – očeva ljubavnica ima novčanu moć nad celom porodicom – a takva moralna erozija odlika je i današnje, (post)tranzicijske Srbije. To nam reditelj sugeriše nenametljivo, bez aktuelizacije. - (Politika, 7. decembar 2013.)

U predstavi Narodnog pozorišta Sombor igraju: Saša Torlaković, Tatjana Šanta Torlaković, Branisalv Jerković, Ivana V. Jovanović, Marija Bergam i Miljana Makević.