Danica Maksimović: Mladima je potrebna podrška

- Mi volimo film i to je nešto što smo sami stvarali, bez podrške institucija. Hteli smo da izađemo na kraj sa svim problemima. No, i pored svega, može se reći da smo na kraju sve uradili onako kako smo zamislili i želeli. Nadam se da će ljudi prepoznati kvalitet i nešto što je drugačije, objašnjava Danica povodom predstojeće premijere filma "Amanet". 

Interesantno je da su vas Nemanja Ćipranić i Sara Radojković lično sačekali nakon predstave i ponudili ulogu. Štaviše, Nemanja je bio izričit da jedino Vi možete izneti ovu ulogu.

- Ja znam kako je kada ste na početku, kada ste sami i nemate podršku. Mnogo je teško mladom čoveku da se uhvati u koštac sa svim problemima i izađe na kraj sa njima. Film je skupa igračka, još ukoliko nemate podršku, onda se mlada osoba može jako razočarati i izgubiti motivaciju. Kada su došli da mi ponude scenario, ja sam prepoznala kvalitet, a svakako da me je dodatno motivisalo to što je Nemanja rekao da ne želi da snimi film ukoliko ne prihvatim ulogu. Onda sam rekla sebi da to moram prihvatiti i pružiti podršku mladim ljudima.


(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Vaša uloga je bila dominantna ne samo u filmu, već i u svim segmentima i dogovorima koji su se dešavali iza kamere tokom celog stvaralačkog procesa.

- Od trenutka kada sam prihvatila ulogu, počeli smo da produbljujemo stvari. Usledio je i veliki kasting na kome smo birali glavnu žensku ulogu, a za koju nam je bila potrebna mlada glumica koja će moći da iznese lik koji je vrlo kompleksan i glumački zahtevan. Amanet, to dete koje ostaje na kraju, pokazuje da treba da imamo misao i pored toga što su nas zahvatili ratovi i proces tranzicije, šta zapravo ostavljamo svojoj deci u amanet. I to je zapravo poenta, u tome se krije velika priča filma. Ona se može prepoznati svuda u svetu. To je triler, priča drži pažnju i nosi jaku poruku. Film je vrlo kompletan i ja sam veoma zadovoljna.


(Foto: YouTube prtsc)

Pomenuli ste da je priča univerzalna. I pored našeg podneblja i svega što se vezuje za naš region, ovo je ipak priča koja se prodire do nečeg opštog, ljudskog i bavi se pitanjem pozitivaca i negativaca. Da li heroji danas postoje? Kakav je vaš stav o tome?

  - To je jako bitno da se iščitava uz filma. Koliko god čoveka šibale razne nepravde, jer u filmu vidite dve krajnosti - ljude koji su skrajnuti, na margini, a imate i tajkune i sve se to jedno sa drugim se prožima, shvatate i možete da stavite na tas i da vidite šta je ostalo od ljudskog i kod jednih i kod drugih.  Ljudi koji se muče su unesrećeni, a opet oni koji su imućniji su potpuno zapostavili emocije i okrenuli se materijalnom. 

Beogradska publika će uskoro imati priliku da Vas vidi u predstavi koja govori o životu Miloša Crnjanskog. Kod nas se malo pričalo i govorilo o Crnjanskom, a sada će publika videti jednu interesantnu postavku u kojoj igrate njegovu ženu Vidu. 


 - Kako su ga odbacivali za života, tako su ga i potisnuli nakon smrti. O Vidi Ružić jako malo možete da pročitate, a ona je 50 godina provela uz Crnjanskog. Ona je bila njegova senka, ali ujedno i stub. Jako mi je inspirativno da radim na ovoj ulozi. Imamo probe koje su teške, emotivne i Tanasije Uzunović i ja smo se vezali i dođemo sa puno elana da radimo, bez obzira što tematika nije laka. To su realni likovi, koji su živeli i postojali. To nisu imaginarni Šekspirovi ili likovi Dostojevskog.

I sami ste rekli da se o Vidi Ružić ne zna mnogo. Na koji način kreirate lik, s obzirom na to da se ne možete potpuno osloniti na fikciju?

- Ja iz spisa o Crnjanskom, njegovih govora saznajem o Vidi. To je još teže, ali je veći izazov. O Crnjanskom, imamo čak i snimke kada je bio u poznim godinama, kako je govorio. On je bio jogunast i težak čovek. Vida je to sve vreme bila uz njega i stoički podnosila sve. A to je samo velika ljubav. Nisu imali dece, bili su upućeni jedno na drugo i mnogo su se voleli. Vida je imala strpljenja i načina da mu se privoli, da ga smiri, usmeri...Ona je postala švalja i u Londonu šila lutke, kada im je bilo teško. A govorimo o ženi iz beogradske porodice, veoma obrazovanoj, koja je isto zavrpila fakultet, govorila jezike... Žao mi je kada vidim naše velikane. "Roman o Londonu", "Dnevnik Čarnojevića", "Seobe"...to su velika dela sa čudesnim mislima. Taj čovek je bio poseban i veoma talentovan. Sad prolazimo kroz materijal koji je obiman.