Uobičajeno je da postoje velike snežne pahulje veličine oko 3-5 centimetara, ali 28. januara 1887. nije bilo ničeg uobičajenog u veličini snežnih pahuljica koje lete u vazduhu u vojnoj bazi Fort Keogh, Montana, SAD“, navodi se u letovalištu Apuka.

„Tokom dana pahulje su bile izuzetno velike, ali jedna se izdvojila kao pravi džin. Vojnici koji su čuvali Fort Keogh bili su svedoci veoma bizarnog prizora kada je najmasovnija pahulja ikada pala sa neba. Pahuljica je bila veličine 38 centimetara i bila je debela 20 centimetara, što znači da je pahulja koja pada sa neba bila veličine tanjira.

„Iako ne postoje fotografski dokazi o pahuljici koju je Met Kolmen video, to verovatno nije bila ogromna verzija finog simetričnog oblika koji vidimo kako krasi izloge ili visi sa božićnih jelki“, preneo je Medium.com.

Naučnici koji istražuju sneg ističu da ne postoji fotografija koja potvrđuje postojanje ogromne pahulje iz 1887. godine. Umesto toga, ovaj rekord se oslanja na opise svedoka tog vremena.

Još jedan zanimljiv događaj odigrao se 2003. godine u kanadskom Ontariju, kada je jedan istraživač zabeležio pahulju gotovo jednog centimetra u prečniku, nazivajući je "divovskom". Ova retka pojava ostala je zabeležena zahvaljujući njegovom fotoaparatu, kako prenosi ZIMO.

"Kada pomislimo na pahulje, većina nas zamišlja simetrične šare nalik čipki koje krase čestitke u ovo doba godine. Ali velika većina pahulja nije tako uredna, kaže Sandra Juter iz Odeljenja za nauku o moru, Zemlji i atmosferi NC State. Većina pahuljica je potpuno grudvasta, sa mnogo pojedinačnih kristala leda, kao i smrznutih kapljica vode koje podsećaju na nejasne snežne kugle.

 
„Dok ovi kristali leda padaju i kovitlaju se kroz oblake koji su ih formirali, oni formiraju veće pahuljice tako što nastavljaju da rastu, grudvaju se, skupljaju ledene kapljice vode ili sve gore navedeno. Kapljice vode koje se smrzavaju u kontaktu sa kristalom leda stvaraju male čestice snežne grudve. A kada se više snežnih kristala skupi u zbrku, čestice snega koje formiraju poznate su u meteorološkim krugovima kao agregati."

„Više slučajno nego dizajnom, naučne terenske studije poslednjih godina počele su da dokumentuju postojanje veoma velikih pahuljica sa laserskim sondama koje mogu da izvrše precizna merenja. Dve ekspedicije u kanadskim divljinama su to uradile iz aviona koji su leteli kroz jake zimske oluje,“ preneo je New York Times.

 
„Velike snežne pahulje sastoje se od „paketa“ mnogo manjih snežnih kristala koji se labavo drže jedan uz drugog. Dok padaju kroz vazduh, pojedinačni kristali sneža prolaze jedni pored drugih, spajajući se tako da formiraju veće pahulje čija se brzina pada povećava, čime se ubrzava proces sakupljanja.

Rutinska merenja veličina pahuljica se ne vrše, ali meteorolozi veruju da su pahulje od dva inča verodostojne.

Stvarna istina je da ne možemo da zamislimo najveću snežnu pahulju na svetu. Stručnjaci insistiraju na tome da pahulje velike poput frizbija ili košarkaških lopti nisu sasvim isključene – ali je najverovatnije da je reč o fenomenu više povezanih pahulja. Ipak, od 19. veka, bilo je više zabeleženih viđenja takvih ogromnih pahuljica koje padaju sa neba.