Evo četiri stvari koje visokonivoiski mislioci primećuju, a većina ljudi ne:

1. Kako da doživljavaju iskustva koja drugi nemaju hrabrosti da iskuse

Veći deo naših misli i odluka dolazi iz podsvesti – iz svih knjiga koje smo pročitali, filmova koje smo gledali, razgovora koje smo vodili, mesta koje smo posetili. Što je podsvest bogatija i raznovrsnija, to su i ideje koje iz nje izranjaju originalnije.

Ljudi koji razmišljaju na visokom nivou znaju koliko je važno imati jedinstvena iskustva. Umesto da idu dobro utabanim stazama, oni biraju manje poznate puteve – čitaju knjige koje nisu na top listama, gledaju filmove na jezicima koje ne razumeju, putuju na destinacije o kojima se malo priča. Ne rade to da bi bili „drugačiji“, već zato što znaju da se istinske, sveže ideje rađaju iz onoga što nije svima poznato.

Ako svesno tragaš za iskustvima koje većina ljudi ignoriše – ti si već na putu visokonivoiskog razmišljanja.

2. Kako da prepoznaju vrednost u idejama koje većina odbacuje

Većina ljudi odbacuje nove ideje jer im deluju nepoznato, rizično ili „nerealno“. Tako su u početku odbacivali i internet, i kriptovalute, i upozorenja o padu tržišta nekretnina – dok nisu postali deo svakodnevice.

Visokonivoiski mislioci imaju razvijen unutrašnji balans: otvoreni su za novo, ali ne gube kritički stav. Oni istražuju, analiziraju i ne sude na prvu loptu. Nasuprot tome, prosečni mislioci često su zarobljeni u predrasudama – uverenjima koja nikada nisu preispitali.

Ako si spremna da sagledaš ideju iz više uglova, pre nego što je odbaciš ili prihvatiš, ti razmišljaš kao neko ko vidi dalje od mase.

3. Kako da formiraju stav tek nakon što upoznaju činjenice

Postoji ogromna razlika između predrasude i postrasude.

Predrasuda je mišljenje koje se formira bez znanja i činjenica.

Postrasuda je stav koji se gradi nakon promišljanja i analize.

Prosečni mislioci imaju stav o svemu – često zato što im je neprijatno da priznaju da nešto ne znaju. Zbog toga brže zaključuju i tvrdoglavo brane svoj stav, čak i kada se pokaže da greše.

Visokonivoiski mislioci, međutim, nemaju potrebu da znaju sve. Kada se suoče s novom temom, reći će: „Nisam dovoljno upućena, moram da istražim pre nego što zauzmem stav.“ I ako ih nova saznanja demantuju, spremni su da promene mišljenje – jer njihovo samopouzdanje ne zavisi od „biti u pravu“.

Ako umeš da kažeš „ne znam“ i tražiš istinu, ti misliš na višem nivou.

4. Kako da postavljaju prava pitanja

Ljudi koji mnogo pričaju često ne znaju mnogo – jer su više fokusirani na to da zvuče pametno nego da zaista nauče nešto novo. Visokonivoiski mislioci, naprotiv, imaju izraženu radoznalost. Oni ne pričaju da bi se dokazivali – već postavljaju pitanja da bi razumeli dublje.

Ali postavljanje pitanja zahteva veliku dozu intelektualne hrabrosti. Prvo, moraš priznati sebi da ne znaš. Zatim, moraš biti spremna da to priznaš i pred drugima. Za mnoge, to je previše. Visokonivoiski mislioci to prihvataju bez problema – jer znaju da se prava snaga krije u učenju, ne u glumi.

Ako si osoba koja ne zazire od toga da pita – i da pita pametno – ti gradiš um koji može daleko da dogura.

Zaključak: Kako razviti visok nivo razmišljanja?

Ako želiš da razmišljaš kao visokonivoiski mislilac:

Traži iskustva koja drugi ignorišu.

Posmatraj ideje koje većina odbacuje – s dozom radoznale sumnje.

Ne donosi zaključke pre nego što prikupiš činjenice.

I, najvažnije – ne boj se da pitaš.