Ovo putovanje, vođeno radoznalošću, ključno je za ljudsko iskustvo. Svi ponekad doživimo „senior trenutke“ – povremene lapsuse u pamćenju koji se mogu javiti u bilo kom uzrastu. Međutim, samo starenje nije glavni uzrok kognitivnog opadanja. Da biste ga sprečili, važno je da proaktivno razvijate korisne veštine poput ovih:

1. Primanje povratnih informacija

Dobijanje iskrenih povratnih informacija od bliskih ljudi može biti teško, jer se mnogi plaše da vas ne povrede. Adam Grant je pronašao efikasan način da se sa ovim izbori.

Umesto da pitate: „Šta misliš o ovome? Imaš li neki savet?“, pokušajte da zamolite osobu da oceni vaš rad od 0 do 10. Verovatno niko neće dati ocenu 10, čak i ako im se dopada ono što ste uradili – možda će dati 8 ili 9.

Nakon toga, jednostavno ih pitajte: „Šta mogu da uradim da se približim oceni 10?“ Ovaj metod je efikasan iz dva razloga:

Prvo, mnogi ljudi (uključujući i vas) zapravo ne žele povratne informacije, već potvrdu i pohvale. Međutim, ovim pristupom primoravate sebe da tražite konstruktivne sugestije, što vam omogućava da napredujete.

Drugo, ljudi često izbegavaju iskrene kritike iz straha da vas ne povrede. Kada ih pitate na ovaj način, nesvesno im poručujete: „Neće me povrediti, reci mi kako da se poboljšam.“ Tako postaju spremniji da podele svoje iskreno mišljenje.

2. Fokusiranje na emociju umesto na akciju

U knjizi How to Live, Derek Sivers iznosi zanimljivu teoriju – sve što radimo, radimo zbog osećanja koje želimo da postignemo.

Na primer, neko može kupovati skupu odeću ne zbog nje same, već zbog osećaja bogatstva koji mu pruža. Ili može da putuje na plažu ne zbog same destinacije, već zbog osećaja smirenosti koji tamo doživljava.

Ako je krajnji cilj osećaj, Sivers predlaže da naučimo da ga doživimo direktno, bez potrebe da preduzimamo određene akcije. Na primer:

Možete naučiti da se osećate bogato, a da ne trošite novac na luksuznu garderobu.

Možete vežbati smirenost, bez potrebe da svaki put odlazite na plažu kako biste se opustili.

Naravno, ne možete da preskočite baš sve akcije u životu, ali možete da smanjite njihov broj. Ovakav način razmišljanja pomaže vam da prepoznate suštinske aktivnosti i da imate veću kontrolu nad svojim emocijama.

3. Prihvatanje beskonačnosti

U jednom od svojih biltena, Niklas Goeke piše o tome kako u životu uvek postoji više knjiga nego što možemo pročitati, više filmova nego što možemo pogledati i više zadataka nego što možemo završiti.

To je razlog zašto naši spiskovi obaveza nikada nisu potpuno prazni – za svaki zadatak koji završimo, dodamo još nekoliko novih. Umesto da nam pomognu, takvi spiskovi često postaju izvor stresa.

Po Niklasovim rečima, mi smo konačni igrači u beskonačnoj igri. Zato, iako je korisno pokušati iskoristiti život na najbolji način, uzaludno je pokušavati pobediti u igri bez kraja.

Zato treba naučiti da se pomirite sa beskonačnošću. Pravite liste, ali ih koristite samo kada vam zaista trebaju – tako ćete sačuvati svoj razum i izbeći osećaj preopterećenosti.

4. Izgovaranje abecede kada ste ljuti

Naš mozak reaguje na situacije putem misli. Prve misli dolaze brzo, dok one sporije stižu kasnije.

Ono što treba razumeti jeste da su brze misli često manje racionalne. Mozak koristi prečice kako bi brzo generisao reakcije, ali to znači da ne uzima u obzir sve relevantne informacije.

Zbog toga se dešava da u besu donesemo loše odluke. Ako odmah reagujemo na prve misli, postoji velika šansa da će to dovesti do problema. Međutim, ako im ne dopustimo da nas vode, ubrzo stižu sporije, promišljenije misli – one koje su racionalnije i vredne delovanja.

Zato je rimski car Marko Aurelije praktikovao jednu jednostavnu tehniku: kada bi se razbesneo, ponavljao bi abecedu pre nego što bilo šta preduzme. Ova pauza omogućava sporijim, racionalnijim mislima da dođu do izražaja i sprečava nepromišljene reakcije.