Ako su vam kao detetu govorili da ste zreli za svoje godine, ovo bi moglo da vas iznenadi

Kod neke dece takva „zrelost“ može biti posledica toga što su prerano morali da preuzmu odgovornosti koje nisu bile primerene njihovim godinama.

Ako ste i vi kao dete često slušali da ste „zreliji od svojih vršnjaka“, to samo po sebi ne znači da je u vašem detinjstvu bilo nečeg lošeg. Ipak, vredi razmisliti šta je zapravo stajalo iza takvog ponašanja i da li ste imali dovoljno prostora da budete dete.

Kada „zrelost“ znači da je dete moralo da preuzme ulogu odraslog

Prema rečima terapeuta Džastina Vafe Vilijama, ova pohvala može postati problematična kada doprinese takozvanoj parentifikaciji deteta. Reč je o situaciji u kojoj dete preuzima odgovornosti koje bi trebalo da pripadaju odraslima, bilo da se brine o roditelju, mlađoj braći i sestrama ili preuzima veliki deo kućnih obaveza.

To može izgledati kao spremanje obroka, kupovina namirnica, briga o mlađem detetu, pa čak i emocionalna podrška roditelju. Dete tada ne samo da deluje zrelije, već zaista mora da se ponaša kao odrasla osoba.

Možda ste jednostavno morali prerano da odrastete

Terapeutkinja Megi Lančioni smatra da „zrelost za svoje godine“ ponekad može biti znak da je dete bilo primorano da brže odraste.

Takva deca najčešće nisu izabrala da budu odgovorna i samostalna. Naučila su to zato što su morala da se pobrinu za sebe, svoje potrebe ili druge ljude oko sebe.

Dete koje, na primer, mora da brine o mlađoj braći i sestrama nema isti prostor za bezbrižnu igru, druženje, hobije i pravljenje grešaka kao njegovi vršnjaci.

Možda niste imali dovoljno prostora da budete dete

Kada se od deteta očekuje da stalno bude razumno, odgovorno i smireno, ono može početi da potiskuje sasvim prirodne dečje potrebe.

Možda vam nije bilo dozvoljeno da budete nestašni, impulsivni, glasni ili jednostavno neozbiljni. Možda ste rano naučili da morate da „imate sve pod kontrolom“.

Problem je u tome što dete tako može izgubiti priliku da bezbrižno istražuje svet, pravi greške i iz njih uči. Ako se ovaj obrazac nastavi, osećaj da uvek morate da budete „onaj razuman“ može vas pratiti i kasnije u životu.

Ovakva deca često postaju ona na koju svi mogu da računaju

Deca koja deluju zrelije od svojih vršnjaka često ostavljaju utisak pouzdanih i snažnih osoba. Terapeut Vilijam navodi da takvo ponašanje može biti povezano i sa empatijom i sposobnošću da se veoma dobro prepoznaju tuđe potrebe i emocije.

Odrasli ih zbog toga često vole i doživljavaju kao „laku“ decu. Ona su poslušnija, jednostavnija za komunikaciju i spremnija da udovolje drugima. Međutim, upravo takvo prilagođavanje može kasnije da postane problem.

U odraslom dobu mogu se javiti teškoće sa postavljanjem granica

Obrazac koji je nastao u detinjstvu ne mora automatski da nestane kada osoba odraste.

Neki ljudi koji su kao deca bili hvaljeni zbog svoje zrelosti kasnije teško traže pomoć čak i kada im je potrebna. Mogu imati potrebu da stalno budu na raspolaganju drugima, da umanjuju sopstvene probleme i osećanja ili da im bude neprijatno da kažu „ne“.

Terapeuti navode i veću sklonost ka ugađanju drugima, anksioznosti i teškoćama u postavljanju zdravih granica.

Zato je u odraslom dobu važno naučiti da se brinete o sebi, ne samo o drugima. To podrazumeva i fizičku i emocionalnu brigu o sebi, ali i dozvolu da se odmorite, budete spontani i ne morate uvek da budete najodgovornija osoba u prostoriji.

Šta reći detetu umesto „Zreo si za svoje godine“?

Sama rečenica nije nužno štetna i ne znači da će svako dete koje ju je čulo imati negativne posledice. Ipak, stručnjaci savetuju da odrasli, umesto da detetu pripisuju „zrelost“, pohvale konkretno ponašanje.

Na primer, umesto „Baš si zreo za svoje godine“, možete reći: „Baš lepo umeš da kažeš kako se osećaš“ ili „Sviđa mi se koliko si samostalan, ali znaj da uvek možeš da tražiš pomoć kada ti je potrebna“.

Na taj način dete dobija priznanje za ono što je konkretno uradilo, ali ne dobija poruku da je poželjno da se ponaša starije nego što jeste.

Deca ne moraju da budu mala verzija odraslih

Biti odgovoran, empatičan i samostalan jesu važne osobine, ali dete ne bi trebalo da oseća da mora stalno da bude ozbiljno i razumno kako bi bilo vredno pohvale.

Kako navode terapeuti, važno je obratiti pažnju i na to da li detetova „zrelost“ dovodi do toga da od njega očekujemo više odgovornosti nego što odgovara njegovom uzrastu.

Postoje načini da se samostalnost i odgovornost podstiču bez toga da dete preuzme ulogu odraslog. Cilj nije da dete bude manje sposobno, već da ima dovoljno prostora da istovremeno bude odgovorno kada je potrebno, ali i bezbrižno, razigrano i svoje.