Zašto u septembru odjednom imamo potrebu da preuredimo ceo život?

1. januara često sebi obećavamo da ćemo biti bolja verzija sebe, ali septembar ume da probudi gotovo istu potrebu za promenom. Odjednom želimo da sredimo kuhinju, organizujemo garderober, vratimo se zdravijim rutinama i konačno završimo sve ono što smo tokom leta odlagali.

Čak i ako nemate decu koja se vraćaju u školu, možda ćete primetiti da vas iznenada privlače novi rokovnici, sveske, organizatori ili čak ona fioka puna stvari koju mesecima izbegavate da sredite.

Zašto se baš u ovo doba godine javlja takav osećaj?

Određeni trenuci prirodno nas podstiču da se ponovo posvetimo svojim ciljevima, a septembar je pun takvih prekretnica. Leto se završava, dani postaju kraći, menja se svakodnevni ritam, a godine provedene uz početak nove školske godine naučile su nas da je ovo period novih početaka.

To ne znači da je septembar „moćniji“ od januara niti da dva puta godišnje moramo potpuno da promenimo život. Ali ako razumemo zašto se javlja ova potreba, možemo da je iskoristimo kao mali podsticaj za stvaranje rutina koje će potrajati mnogo duže od početnog entuzijazma.

Mozak voli osećaj novog početka

Koncept „efekta novog početka“ počeo je ozbiljnije da se razvija kroz istraživanja bihejvioralne naučnice Keti Milkman, autorke knjige „How to Change: The Science of Getting from Where You Are to Where You Want to Be“. Nakon jednog predavanja u kompaniji Google, Milkman je dobila zanimljivo pitanje: kada je najbolje vreme da ljudi naprave promene u svom životu?

Zajedno sa kolegom Hengčenom Daijem, profesorom bihejvioralnog odlučivanja na Anderson School of Management Univerziteta UCLA, istraživala je kako različite životne prekretnice utiču na našu motivaciju.

Pokazalo se da želja da ostvarimo lične ciljeve raste oko onoga što istraživači nazivaju „vremenskim prekretnicama“ – datumima koji jasno razdvajaju jedan period života od drugog.

Kako objašnjava Dai, nije presudan sam datum, već osećaj da on predstavlja granicu između onoga što je bilo „pre“ i onoga što dolazi „posle“. Takav trenutak može da nam pošalje poruku da počinje novo poglavlje života.

Ako ste tokom leta preskakali treninge, češće grickali ili do kasno u noć skrolovali po telefonu, početak septembra omogućava vam da sve to mentalno ostavite iza sebe. Lakše je da te navike pripišemo „letnjoj verziji sebe“ i da sa dolaskom jeseni pokušamo ponovo.

Vremenske prekretnice mogu da nas izvuku i iz svakodnevne rutine. Umesto da samo jurimo kroz obaveze, dobijamo priliku da zastanemo, sagledamo gde smo i razmislimo o tome šta zapravo želimo.

Tu se krije i deo objašnjenja zašto septembar ima posebno mesto u našoj glavi.

Tokom detinjstva i školovanja početak svake školske godine doživljavali smo kao veliki reset. Novi učitelji i nastavnici, novi raspored, nova garderoba, nove sveske i često novi prijatelji. Iako su od tada možda prošle decenije, ta asocijacija ostaje duboko usađena.

Neda Gould, direktorka programa mindfulness na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins, smatra da upravo to iskustvo daje septembru posebnu emocionalnu težinu. Posle nekoliko meseci sa manje strukture i rutine, početak jeseni prirodno vraća osećaj reda, motivacije i nade da nešto možemo da promenimo.

Postoji još jedan razlog zbog kog nam ideja o „novoj verziji sebe“ toliko prija.

Klinička psihološkinja Suzan Albers sa Klinike Klivlend ukazuje na to da novi početak donosi osećaj svojevrsnog psihološkog rasterećenja. Međutim, želja da menjamo navike često nije samo želja da drugačije jedemo, vežbamo ili organizujemo dan.

„Ljudi često ne menjaju samo ono što jedu ili način na koji vežbaju. Oni pokušavaju da promene način na koji se osećaju“, objašnjava Albers.

Drugim rečima, kada kažemo „od septembra se hranim zdravije“, možda zapravo želimo da kažemo: „Želim da se osećam bolje, energičnije, organizovanije i da imam više kontrole nad svojim životom.“

Kada želja za promenom postane zamka

Iako sezonski reset može da bude odličan podsticaj, postoji i nekoliko zamki koje lako mogu da pokvare početni entuzijazam.

Prva je ono što Albers naziva „crno-belim razmišljanjem“ – potreba da sve promenimo odjednom i da od sebe zahtevamo savršenstvo.

Kada smo puni optimizma, lako možemo da napravimo spisak koji zvuči kao potpuna transformacija života: ustajanje u pet ujutru, svakodnevni odlazak u teretanu, savršena priprema obroka, besprekorno sređen stan, nova rutina nege kože i bez telefona pred spavanje.

Problem je što takvi planovi često traže previše promena u prekratkom roku. Kada cilj postane previše veliki, umesto da nas pokrene, može da nas blokira. Tada počinjemo da odlažemo, izbegavamo obaveze ili potpuno odustanemo.

Druga zamka je ideja da će „od septembra sve biti drugačije“. Ako unapred odlučimo da ćemo tek od tada početi da vežbamo, sređujemo stan, zdravije se hranimo ili završavamo obaveze, lako možemo da dozvolimo sebi da do tada nastavimo po starom.

Postoji i suprotan problem. Novi početak može da nas navede da zaboravimo ono što nam je tokom prethodnog perioda zapravo dobro funkcionisalo.

Ako ste tokom leta uveli večernju šetnju ili počeli više da čitate, nema potrebe da sve brišete i krećete od nule. Ideja sezonskog reseta nije da potpuno promenimo svoj život, već da ga malo prilagodimo.

Kako da septembarski entuzijazam potraje?

Tajna uspešnog septembarskog reseta nije u ogromnoj količini volje i discipline. Mnogo je korisnije napraviti svakodnevnu strukturu koja će dobre izbore učiniti jednostavnijim.

Menjajte navike postepeno

Umesto da jednog dana pokušate da promenite ceo raspored, uvodite promene jednu po jednu.

„Polako i postepeno je pravi način“, savetuje Neda Gould. Za početak izaberite jedan cilj i podelite ga na manje korake.

Prve nedelje to može biti jednostavno vraćanje redovnog vremena za spavanje. Sledeće nedelje možete dodati kratku rutinu sređivanja stana ili neku aktivnost koju ste tokom leta zapostavili.

Kada ne pokušavate sve odjednom, mozgu je lakše da prihvati novu naviku.

Počnite od prostora koji vam najviše otežava svakodnevicu

Sezonsko sređivanje ne mora da počne kupovinom novog planera i pravljenjem komplikovanog rasporeda. Dovoljno je da uklonite neke od sitnih prepreka koje vam svakodnevni život čine težim.

Naše okruženje utiče na naše navike više nego što mislimo. Ako je činija sa voćem na vidljivom mestu, lakše ćete posegnuti za njim. Ako su patike kraj vrata, veća je verovatnoća da ćete se setiti šetnje. Uređena kuhinja može da učini spremanje obroka manje napornim.

Umesto da se oslanjate samo na disciplinu, uredite prostor tako da vam dobre odluke budu najlakše.

Nadovežite nove navike na one koje već imate

Septembar nije poziv da u ionako pretrpan raspored ubacite još deset obaveza. Jednostavnije je da novu naviku povežete sa nečim što već radite svakog dana.

Vitamini mogu da postanu deo jutarnje rutine nakon pranja zuba. Istezanje možete da uradite dok se kuva kafa. Flašu sa vodom možete da napunite nakon što nahranite kućnog ljubimca.

Možete isprobati i takozvano „spajanje prijatnog i korisnog“ – neprijatniju obavezu povežite sa nečim u čemu uživate.

Omiljeni podkast slušajte dok sređujete kupatilo ili kuhinju. Epizodu serije koju volite pustite dok slažete veš ili brišete nepotrebne fotografije i aplikacije sa telefona.

Računajte i na dane kada vam neće sve ići po planu

Čak i najbolja rutina može da se poremeti zbog posla, porodice, umora ili neplaniranih obaveza. Zato je korisno unapred razmisliti šta ćete uraditi kada stvari ne budu išle po planu.

Možete napraviti jednostavne „ako-onda“ planove.

Ako zbog lošeg vremena ne stignem da završim ono što sam planirala u dvorištu, organizovaću 20 minuta stvari u garaži. Ako sam previše umorna da posle večere sredim celu kuhinju, obrisaću samo radne površine.

I kada neka nova navika jednom „ispadne“ iz rutine, važno je da ne budete prestrogi prema sebi. Umesto kritike, korisnije je zapitati se šta se dogodilo i šta sledeći put može da pomogne.

Cilj nije da dokažete da sve možete da radite savršeno. Cilj je da otkrijete šta vam pomaže da nastavite.

Možda je upravo to najbolji način da posmatramo septembarski reset. Ne kao obećanje da ćemo preko noći postati potpuno nova osoba, već kao priliku da zastanemo, pogledamo šta nam više ne odgovara i napravimo nekoliko malih promena koje mogu da učine svakodnevni život boljim.