Može li veštačka inteligencija da piše bolje od studenata?

Nova studija Univerziteta Istočne Anglije, u saradnji s kolegom sa Univerziteta Đilin, bavi se upravo tim pitanjem, upoređujući stotine studentskih eseja sa onima koje je generisala veštačka inteligencija.

Istraživači su ocenjivali 145 eseja napisanih od strane studenata i isto toliko koje je proizveo ChatGPT, analizirajući ih u potrazi za elementima koji pozivaju čitaoca na angažovanje. Nadaju se da će rezultati pomoći nastavnicima i ispitnim komisijama širom sveta u prepoznavanju sumnjivih radova. Budući da softveri za detekciju i dalje daju lažno pozitivne rezultate, ljudska procena ostaje od suštinskog značaja.

Učeći obrasce izražavanja koje studenti najčešće koriste, nastavnici mogu uočiti kada esej izgubi ličnu notu koja je karakteristična za studentski stil pisanja. Ovo znanje doprinosi pravednijem ocenjivanju i očuvanju akademskog integriteta u učionicama koje su već preplavljene alatima baziranim na generativnoj veštačkoj inteligenciji.

Šta je generativna veštačka inteligencija?

Generativna veštačka inteligencija je tip AI sistema koji stvara novi sadržaj – tekst, slike, muziku ili video – na osnovu podataka na kojima je treniran. Umesto da samo analizira postojeće informacije, ona proizvodi originalni i često jedinstveni sadržaj prepoznajući obrasce i oponašajući način na koji ljudi komuniciraju i stvaraju.

Alati poput ChatGPT-a, Claude-a i Midjourney-ja predstavljaju najpoznatije primere. Oni uzimaju korisnički unos (poput pitanja ili zahteva) i na osnovu njega generišu novi sadržaj – gotovo kao da sarađujete sa izuzetno brzim i kreativnim partnerom.

Ljudi koriste generativnu AI za razne svrhe – od pisanja članaka, generisanja koda, dizajniranja logotipa, do osmišljavanja ideja.

Ova tehnologija već menja akademske i poslovne tokove, jer pomaže i deci i odraslima da rade brže i istražuju više mogućnosti bez potrebe da počinju od nule.

Studenti i uspon veštačke inteligencije

Profesor Ken Hajland sa Škole za obrazovanje i celoživotno učenje Univerziteta Istočne Anglije podelio je razlog zbog kog je studija sprovedena:

„Od kada je ChatGPT postao javno dostupan, izazvao je znatnu zabrinutost među nastavnicima koji se plaše da će studenti koristiti ovaj alat za izradu svojih zadataka,“ rekao je Hajland, upozorivši na šire posledice.

„Strah je da ChatGPT i drugi AI alati omogućavaju varanje i mogu oslabiti osnovne veštine pismenosti i kritičkog mišljenja. Posebno jer još nemamo pouzdane alate za otkrivanje tekstova koje je napisala veštačka inteligencija.“

Eseji veštačke inteligencije manje su ubedljivi

Istraživači su analizirali prisustvo pitanja, ličnih komentara, direktnih obraćanja i drugih „markera angažovanja“ u esejima.

„Posebno nas je zanimalo da istražimo ono što smo nazvali ‘markerima angažovanja’ – kao što su pitanja i lična zapažanja,“ rekao je Hajland.

„Otkrili smo da su eseji koje su pisali stvarni studenti dosledno sadržali bogat spektar strategija angažovanja, što ih je činilo interaktivnijim i ubedljivijim.“

Ljudski autori unose elemente dijaloga u svoj tekst – retorička pitanja, lične opaske, direktna obraćanja čitaocu – sve tehnike koje povećavaju jasnoću, povezanost i snagu argumentacije.

AI nedostaje lični pečat

„S druge strane, eseji koje je generisao ChatGPT, iako jezički tečni, bili su bezličniji. Pratili su akademske konvencije, ali nisu uspevali da unesu lični ton niti jasno izraze stav,“ objašnjava Hajland.

Bez pitanja i izražajnih komentara, AI eseji su delovali ravno. „Izbegavali su postavljanje pitanja i imali su vrlo ograničene lične komentare. Generalno su bili manje zanimljivi, manje uverljivi, i bez jasno izraženog stava o temi.“

„To odražava prirodu podataka na kojima je treniran AI – statističko učenje koje daje prednost koherentnosti nad nijansiranom komunikacijom.“

AI kao alat, ne prečica

Uprkos svemu, autori studije ne odbacuju AI alate – vide ih kao potencijalne pomoćnike u učenju, kada se koriste otvoreno i s namerom.

„Kada studenti dolaze u školu, na fakultet ili univerzitet, ne učimo ih samo kako da pišu – učimo ih kako da misle – a to je nešto što nijedan algoritam ne može da zameni,“ naglasio je Hajland.

Istraživači savetuju nastavnicima da osmisle zadatke koji podrazumevaju nacrte i refleksiju – korake koje nijedan chatbot ne može da zameni. Učenje studenata da prepoznaju markere angažovanja poboljšava i njihove veštine pisanja i sposobnost da prepoznaju tekstove generisane od strane AI.

Očuvanje autentičnih studentskih glasova

Pismeni zadaci moraju ostati dokaz nezavisnog razmišljanja. Ako AI preuzme tu ulogu, sistem vrednovanja postaje neodrživ.

Ova studija pokazuje gde AI još uvek ne može da parira čoveku, pružajući podatke koji mogu oblikovati nove mere zaštite akademskog integriteta, a istovremeno ostaviti prostor za iskrene i maštovite studentske glasove.

Autori ovaj projekat vide i kao deo šireg cilja – razvijanja digitalne pismenosti. Studenti se susreću s tekstovima koje piše mašina već u svojim informativnim izvorima, pretragama i čet-aplikacijama, daleko pre nego što sednu u školsku klupu.

Učenje kako da postave pitanje: „Ko je ovo napisao i zašto?“ postaje ključno. Pisanje s jasnim stavom razvija tu veštinu i čini učenike manje spremnim da prihvate anoniman tekst zdravo za gotovo.

Studija je objavljena u časopisu Written Communication.