Ovi ozbiljniji problemi čini se da su se pogoršali poslednjih godina, sa sve većim brojem incidenata nasilja na aerodromima i preusmerenjima letova. Takvi incidenti su doveli do zahteva da se smanji ili čak zabrani prodaja alkohola na aerodromima i avionima. Na primer, RyanAir je pozvao na uvođenje ograničenja na samo dva pića u barovima na aerodromima kako bi se sprečili pijani incidenti na letovima.

Ali šta to kod aerodroma utiče na naše ponašanje? Hajde da istražimo psihologiju.

Mnogi turisti osećaju da avantura počinje na aerodromu, što ih stavlja u drugačiji mentalni sklop u odnosu na uobičajeni. Oni su željni da započnu svoje jednonedeljno ili dvonedeljno opuštanje sa puno entuzijazma.

Međutim, drugi su anksiozni zbog leta, što može da ih natera da se ponašaju nesvojstveno ili da potraže utočište u alkoholu. Šum i gužve na aerodromima takođe ne pomažu. Kao što je pokazano u oblasti ekološke psihologije, ljudi su veoma osetljivi na svoja neposredna okruženja i lako mogu da postanu "preopterećeni" stresorima kao što su gužve i buka.

Stres i anksioznost izazivaju iritabilnost, kako privremenu, tako i stalnu. Osobe koje su inače anksiozne sklonije su ljutnji. A privremeno anksiozno stanje često izaziva izbijanje besa.

Smatram da takođe treba da pogledamo aerodrom iz psihogeografskog ugla. Psihogeografija proučava uticaj mesta na emocije i ponašanje ljudi, posebno u urbanim sredinama. U keltskim kulturama postoji pojam posebnih "tankih mesta" – često svetih šuma ili šumovlja – gde je veo između materijalnog i duhovnog sveta tanak. Na "tankim mestima" mi smo između dva sveta, ni potpuno u jednom, ni u drugom. U modernom tehnološkom svetu, aerodromi se mogu smatrati "tankim mestima". Oni su liminalne zone u kojima granice nestaju. Na doslovnom nivou, nacionalne granice nestaju. Kada prođemo kroz sigurnosne kontrole, ulazimo u bezimenje, između zemalja. Pojam mesta postaje nejasan.

Na sličan način, vreme postaje nejasan pojam na aerodromima. Spremni da kročimo na avion, nalazimo se u liminalnom prostoru između dva vremenska okvira, spremni da skočimo napred u vremenu ili čak da se vratimo u prošlost.

Neki letovi širom SAD-a – kao što je let od Atlante do Alabame – dolaze ranije od vremena polaska, jer prelaze vremenske zone. Mogućnost da upravljamo svojim vremenom daje nam osećaj kontrole nad našim životima. Gubitak ove kontrole može biti još jedan izvor anksioznosti.

S druge strane, aerodromi su zona odsustva, gde trenutni trenutak nije dobrodošao. Svačija pažnja usmerena je ka budućnosti, ka njihovim letovima i avanturama koje ih očekuju na destinaciji. Ovaj intenzivan fokus na budućnost često dovodi do frustracija, naročito ako su letovi odloženi. Zbog nejasnoće vremena i mesta, aerodromi stvaraju osećaj dezorijentacije. Mi sebe definišemo u terminima vremena i mesta. Znamo ko smo u odnosu na naše dnevne rutine i poznata okruženja.

Takođe se definišemo u terminima nacionalnosti. Bez takvih obeležja, možemo se osećati kao da nemamo pravac. Bilo da je izazvano psihološkim ili ekološkim faktorima, i čak ako je samo privremeno, dezorijentacija može imati štetne efekte.

Oslobađajući efekti

S pozitivne strane, sve ovo može imati oslobađajući efekat za neke od nas. Kao što napominjem u svojoj knjizi Time Expansion Experiences, obično vreme gledamo kao neprijatelja koji krade trenutke iz naših života i opterećuje nas rokovima. Zbog toga što ponekad izlazak iz vremena deluje kao da smo pušteni iz zatvora.

Isto važi za identitet. Osećaj identiteta je važan za naše psihološko zdravlje, ali može postati ograničavajući. Kao glumci koji su zaglavljeni igrajući istu ulogu iz nedelje u nedelju u sapunici, uživamo u sigurnosti svojih uloga, ali želimo da se testiramo i proširimo kroz nove izazove.

Zbog toga, izlazak iz naših uobičajenih rutina i okruženja deluje osvežavajuće. Idealno, sloboda koja počinje na aerodromu nastavila bi se kroz naše strane avanture.

Na kraju, bez obzira na to da li se osećamo anksiozno ili oslobođeno, možemo završiti ponašajući se nesvojstveno.

U skladu sa teorijama psihologa Sigmunda Frojda, ovo bi se moglo interpretirati kao pomeranje od našeg normalnog, civilizovanog ega ka primitivnom, instinktivnom delu psihe, koji je Frojd nazvao id.

Prema Frojdu, id je mesto naših želja i nagona, naših emocija i agresije, i zahteva trenutnu gratifikaciju. Id je obično pod kontrolom ega, ali uvek može da izbiju, naročito kada su naše inhibicije oslabljene alkoholom ili drogama.

Van normalnih restrikcija, neki turisti dopuštaju svom id-u da se izrazi čim prođu kroz sigurnosnu kontrolu. I kada postanu pijani, id postaje potpuno dominantan i spreman da izazove haos.

Zabrana alkohola na aerodromima može zvučati drastično. Ali, s obzirom na to da postoji toliko faktora koji podstiču antisocijalno ponašanje, teško je zamisliti neki drugi izlaz. U situaciji kada se granice brišu, što može dovesti do mogućeg haosa, pravna granica može biti jedina nada.

Socijalna kohezija

Osim antisocijalnog ponašanja, aerodromi mogu biti domaćini i prosocijalnog ponašanja, gde stranci dele svoje planove za putovanja i odmore, razgovarajući sa neobičnom intimnošću. U bezimenju, normalne društvene inhibicije ne važe. A alkohol može dodatno olakšati ovu društvenu koheziju.

Zbog nejasnoće vremena i prostora, aerodromi stvaraju osećaj dezorijentacije. Mi se definišemo u odnosu na vreme i prostor. Znamo ko smo u odnosu na naše dnevne rutine i poznata okruženja.

Takođe se definišemo u odnosu na nacionalnost. Bez takvih obeležja, možemo se osetiti izgubljeno. Bilo da su uzrok psihološki ili okolinski faktori, iako privremeno, dezorijentacija može imati negativne efekte.

Oslobađajući efekti

S druge strane, sve ovo može imati oslobađajući efekat za neke od nas. Kao što sam napomenuo u svojoj knjizi Time Expansion Experiences, mi obično gledamo na vreme kao na neprijatelja koji krade trenutke našeg života i guši nas rokovima. Zbog toga, izlazak iz okvira vremena ponekad se oseća kao oslobađanje iz zatvora.

Isto važi i za identitet. Osećaj identiteta je važan za naše psihološko zdravlje, ali može postati restriktivan. Kao glumci koji su zarobljeni u igri iste uloge u sapunici iz nedelje u nedelju, uživamo u sigurnosti naših uloga, ali želimo da se testiramo i proširimo kroz nove izazove.

Izlazak iz naših uobičajenih rutina i okruženja oseća se osvežavajuće. Idealno, sloboda koja počinje na aerodromu trebalo bi da traje i kroz naše strane avanture.

Na kraju, bilo da se osećamo anksiozno ili oslobođeno, možemo delovati van svog uobičajenog karaktera. U skladu sa teorijama psihologa Sigmunda Frojda, ovo se može tumačiti kao pomak sa našeg normalnog civilizovanog ega na primitivni, instinktivni deo psihe, koji je Frojd nazvao id.

Prema Frojdu, to je mesto naših želja i nagona, naših emocija i agresije, i zahteva trenutnu gratifikaciju. Id je obično pod kontrolom ega, ali je uvek podložan probijanju, posebno kada se inhibicije opuste alkoholom ili drogama.

Van normalnih ograničenja, neki putnici dozvoljavaju svom id-u da se iskaže čim prođu kroz sigurnosnu kontrolu. A kada postanu pijani, id postaje potpuno dominantan i sklon izazivanju haosa.

Zabranjivanje alkohola na aerodromima može zvučati drastično. Međutim, s obzirom na to da postoji mnogo faktora koji podstiču antisocijalno ponašanje, teško je zamisliti neko drugo rešenje. U situaciji kada se granice ruše, što može dovesti do haosa, pravna granica možda je jedina nada.

Autor teksta je Steve Taylor, viši predavač psihologije, Leeds Beckett University.