Premijerno u Zvezdara teatru predstava je izvedena 2007. godine. Pre toga je bila na repertoaru Narodnog pozorišta, gde je premijerno izvedena 1999. godine. Uloga Marije Кalić je na neki način obeležila karijeru glumice Tanje Bošković.



„Svaki sekund koji sam provela igrajući „Suze su OК“ su zapravo bila ispitivanja. Ne menjaju se ni reči, ne menjaju se ni postupci, ali menjamo se mi koji u njoj igramo i to je ono što je divno. Ja sam 1999. prvi put odigrala ovu predstavu i, eto, koliko sam se ja promenila od tada, toliko se i predstava promenila. Ono što se nije promenilo to je da i dalje postoje ljudi koji vrlo uredno dolaze s razlogom. Na ovoj predstavi se doživljava katarza. Očigledno da su ljudi željni katarze u pozorištu, a ne otuđenosti i isključivanja iz onoga što se dešava. U pozorištu živite, i ta dva sata su veoma bogat život“, kaže glumica Tanja Bošković.


Marija Кalić je sanjala da bude operska pevačica, a karijeru je završila u horu Radio Beograda. Ovo je priča o njenim snovima i razočaranjima, o ljubavi i patnji. Autorka teksta Mirjana Bobić Mojsilović kaže da komad žanrovski možemo odrediti kao melodramu, koja u centru priče ima sredovečnu, usamljenu ženu koja živi u stihovima i za stihove.


„Osnovna tema je ta potreba žene da dobije pesmu od pesnika koga je volela. Potreba da se ostavi neki trag o vlastitom postojanju. Ili, kao što ja volim da kažem, Bože, kad mi već nisi dao da budem pesnik, daj mi bar da budem poezija. Moja junakinja je metafora svake žene“, kaže Mirjana Bobić Mojsilović.