Zvezde Naxi podkasta: Mirjana i Aleksandra i njihov vodič kroz vrtićke dane

Autorke podkasta „Vrtić i ja“, Aleksandra Srećo, medicinska sestra na preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, i Mirjana Sadiku, medicinska sestra-vaspitač, već godinama rade sa decom u vrtiću, u grupi i u neposrednom kontaktu sa roditeljima. Pored bogatog profesionalnog iskustva, njih dve su i autorke istoimenog priručnika za roditelje, pa je ideja da svoje znanje, praksu i pregršt korisnih saveta pretoče u podkast došla sasvim prirodno. Želele su da stvore prostor u kome će roditelji moći da pronađu razumevanje, podršku i odgovore na pitanja koja ih svakodnevno prate, naročito u periodu polaska deteta u vrtić.

Kako same kažu, ideja za podkast proizašla je iz dugogodišnje prakse i brojnih razgovora sa roditeljima.

- Uvideli smo potrebe roditelja i koliko im je važno da imaju mesto gde mogu da čuju sve ono što ih zanima, ali i da se tom sadržaju uvek mogu vratiti, u hodu, u kolima, kod kuće uz kafu ili uveče pred spavanje. Shvatile smo koliko su roditelji često zbunjeni, preplavljeni i usamljeni u pitanjima vezanim za rani razvoj dece, ritam, vrtić i roditeljstvo, iako su informacije danas svuda dostupne. Podkast smo pokrenule kao prostor u kome se govori stručno, ali ljudski - bez osuđivanja i bez priče o savršenstvu i idealnom roditeljstvu, već toplo, uz podršku, ljubav i primere dobre prakse iz realnih situacija - kažu Aleksandra i Mirjana na početku razgovora.

Dodaju i da se cela ideja razvijala postepeno i spontano, posebno u periodu kada su započele rad na priručniku „Vrtić i ja“.

- Rani razvoj je temelj svega kasnijeg, a o njemu se često govori površno ili tek kada se pojavi problem. Smatramo da ove teme zaslužuju mnogo više prostora, razumevanja i pažnje, ali i da o njima mora da se govori iz ugla stručnjaka i praktičara, ne samo kroz teoriju, već i kroz proživljeno iskustvo rada sa decom i porodicama. Važno je da svako stručno lice da svoj doprinos iz domena u kom radi - ističu one.


Foto: Bigstock, Sergey Novikov

Aleksandra i Mirjana naglašavaju da je vrtić mnogo više od mesta u kome deca borave dok roditelji rade. Kako kažu, vrtić je prvo okruženje u kojem dete gradi odnose van porodice, uči da bude deo grupe, razvija emocije, stiče samostalnost i socijalne veštine. To je prostor igre i istraživanja, susreta sa vršnjacima, ali i prvih konflikata kroz koje dete uči kako da ih razume i rešava. Upravo u vrtiću, ističu, postavljaju se temelji emocionalne sigurnosti i samopouzdanja, pa njegova uloga daleko prevazilazi puko čuvanje deteta.

Smatraju i da vrtić treba da bude dostupan i deci čiji roditelji trenutno ne rade jer je vrtić razvojna potreba deteta već oko treće godine.

- Deca imaju pravo na stimulativno okruženje, socijalizaciju i stručno vođenu podršku, bez obzira na radni status roditelja. Jasle su često više potreba roditelja nego dece, jer se deca u najranijem uzrastu prvenstveno socijalizuju u porodici. Nakon druge, a posebno treće godine, javlja se potreba za vršnjacima i interakcijom, gde je vrtić odlično mesto da se dete usmerava, neguje, uči i razvija. Važno je i naglasiti da vrtić nije obavezan kao škola i da dete ne mora da boravi u vrtiću svakodnevno i celodnevno, povremeni dolasci i sticanje iskustava su sasvim u redu, kada su roditelji u mogućnosti.

Kada je reč o idealnom uzrastu za polazak u vrtić, saglasne su i da je to individualno pitanje.

- Najpoželjniji period je nakon druge godine, a idealno oko treće. Međutim, životne okolnosti često diktiraju drugačije odluke, posebno zbog povratka roditelja na posao. Važno je da roditelji ne osećaju krivicu ako dete mora ranije da krene u jasle – presudno je da dete bude u bezbednom, toplom i podržavajućem okruženju koje će ga negovati dok roditelji nisu prisutni. Najbolja odluka je ona koja je doneta u skladu sa detetom i njegovim potrebama, ali važno je razumeti da nemaju svi iste mogućnosti.


Foto: Bigstock, Sergey Novikov

Iz načina na koji govore o svom poslu jasno je da ih vodi iskrena ljubav prema deci, kao i poverenje koje od njih dobijaju. Kao najlepše aspekte rada sa najmlađima izdvajaju dečije zagrljaje, male, ali važne pomake i napredak, prve korake, razvoj samostalnosti i osećaj da su deo njihovog rasta i odrastanja. Ističu da deca pamte i da je najveća vrednost njihovog posla u tome što im pružaju lepa sećanja i iskustva koja će nositi sa sobom kroz život, ali i dodaju da sama adaptacija u velikoj meri zavisi od roditelja.

- Deca osećaju emocije roditelja, prate ponašanje, ton glasa, mimiku. Smiren, siguran i dosledan roditelj detetu šalje poruku da je bezbedno, čak i kada je teško. Adaptacija je proces cele porodice, ne samo deteta.

Na pitanje da li je moguće jednu vrtićku grupu posmatrati kao celinu ili se uvek izdvoji dete koje posebno priraste srcu, objašnjavaju da je grupa živi sistem u kojem je važno pratiti kako deca funkcionišu zajedno, ali i prepoznati i uvažiti svako dete kao individuu. Kao tri najvažnija saveta roditeljima čija deca kreću u vrtić izdvajaju: veru u dete i sebe, strpljenje i doslednost, kao i saradnju sa vaspitačima - jer su svi na istoj strani.. Sa svakim detetom se gradi poseban odnos i profesionalna, ali i ljudska odgovornost je da svako dete bude viđeno, poštovano i jednako važno. Deca to veoma jasno osećaju – favorizacija ne bi trebalo da ima mesta. Svako dete priraste srcu na svoj, poseban način.

Za kraj, roditeljima koji se upravo pripremaju za adaptaciju deteta u vrtiću poručuju jednostavno, ali snažno:

- Dete ne traži savršenog roditelja, već prisutnog, strpljivog i doslednog, punog ljubavi i razumevanja, to mu je najveća podrška u adaptaciji, ali i u životu.

Podkast "Vrtić i ja" možete da slušate na NAXI Player aplikaciji koja je dostupna na Google Play ili App Store.