Miljko Živojinović je čovek koji je bio učesnik i svedok snimanja stotina domaćih filmova, ali i druženja sa najznačajnijim ličnostima jugoslovenske kinematografije i ujedno čovek koji je dugo godina proveo u jednoj od najlepših zemalja sveta, Francuskoj.

Iako priznaje da su ga prijatelji dugo nagovarali da podeli svoje neverovatne priče, tvrdi i da je više faktora uticalo na to da se upusti u ovaj projekat.


Foto: Privatna arhiva

- Ideja o otvaranju podkasta potekla je od divne i kreativne Maje Rakovic, vlasnice i direktorke Naxi radija. Tokom našeg druženja i upoznavanja, osetila je u meni određenu narativnu crtu, imajući u vidu različita životna iskustva koja sam proživeo, i činilo joj se da bi to moglo biti zanimljivo i drugima. Zamolio sam je da ove priče (epizode) traju oko 10 minuta, jer mislim da je to forma u kojoj se pažnja slušaoca može zadržati na najbolji mogući način - rekao je Miljko na početku razgovora i zaključio da dugo nije mogao da pronađe formu koja mu u potpunosti odgovara, ali da je upravo Maja Rakovic imala jasnu viziju i zbog toga joj je beskrajno zahvalan.

Jedan od najvažnijih i najuticajnih motivatora bila je njegova ćerka Dina. Njih dvoje su u Parizu provodili puno vremena zajedno razgovarajući o životu, ali i o bitnim temama koje su važne mladim ljudima.

- Verovatno joj se dopalo ono što sam joj pričao i već duže vreme mi je predlagala da uradim nešto po tom pitanju. Podkast Naxi radija pokazao se kao idealno rešenje. Posebno me zanimaju neobične činjenice i događaji, koji na prvi pogled liče na bajku ili nestvarnu priču. Fokusiram se na njih i trudim se da ih zapamtim i prenesem drugima. Jer, zapravo, sam život priča najlepše i najzanimljivije priče. Samo ih morate pažljivo pratiti..

Kako je značajan deo života proveo u Parizu, što nam govori i sam naziv podkasta, pitali smo Miljka da uporedi život u Beogradu sa jednom od najlepših evropskih prestonica.


Foto: Privatna arhiva

- To su dva otvorena grada, specifična po svom duhu, koji ima dosta sličnosti. Često imam običaj da kažem da kada dođete u Pariz, imate utisak da ste se vratili kući. To je toliko gostoljubiv grad, baš kao i Beograd. Oba grada su kosmopolitska po širini prihvatanja najrazličitijih ideja i kultura, prave svetske metropole! U ovim gradovima ljudi vole da se šale, da se druže, da se lepo provedu, da sačuvaju neke lepe uspomene za budućnost - ukazao je Živojinović na sličnosti između dva grada i dodao da ipak postoje i značajne razlike.

- Osnovna razlika među njima je u tome što su pravila života u Parizu mnogo stroža nego u Beogradu. Kao pravnik, mogu da kažem da su u Parizu (kao i u celoj Francuskoj) izgrađene institucije koje sprovode zakone. Svako nepoštovanje zakona se odmah sankcioniše i to je osnovna linija koja nas u Beogradu i Srbiji deli od bogatih zemalja. Svedoci smo da su naši ljudi mnogo produktivniji na poslu u inostranstvu nego kod kuće. To je uglavnom zbog činjenice da postoje određena pravila ponašanja, na čije se odstupanje odmah odgovara. Druga velika razlika je u standardu. U Parizu je sve mnogo skuplje, ali se radi mnogo više nego ovde. Evo, na primer, ovde radite 20 godina da biste obezbedili sebi kuću, auto i neke osnovne stvari, a tamo to dobijete veoma mladi jer država daje kredite za kupovinu, ali ste zato narednih 20 godina vezani njihovom otplatom Mislim da je drugo rešenje ipak bolje, jer većinu života provodite stambeno obezbeđeni. Dalje, u Beogradu i Srbiji se mnogo više druži nego u Parizu, posete se ne najavljuju, sve je mnogo spontanije... Naravno, ovo ima svoje prednosti i mane - pojasnio je Miljko.

Veliki deo podkasta predstavlja omaž Miljkovom ocu, jednom od naših najvećih glumaca, Velimiru Bati Živojinoviću, a slušaoci će po prvi put imati priliku da se susretnu sa do sada nepoznatim anegdotama i doživljajima slavnog glumca. Miljko kaže da je, ako uzmemo u obzir ovo pitanje podkast ekskluzivan jer donosi stvari koje nisu do sada bile poznate široj javnosti.


Foto: Privatna arhiva

- To je upravo i poenta ovog podkasta. Da zagolicam maštu slušaoca i omogućim mu da pristupi određenim nepoznatim saznanjima i činjenicama iz Batinog, ali i mog života. Jednom prilikom mi je Milica Kovačević, koja vodi ceo ovaj projekat rekla: "Idemo do 101 epizode ​​i nazad!". Zaista se tako osećam. Kao da vodim intimni dnevnik koji se ne zaključava, i koji svako može da pročita u bilo kom trenutku, ali koji ne bi postojao da Naxi radio nije odlučio da mi pruži priliku da vodim ove „unutrašnje monologe"- pojasnio je Miljko Živojinović.

On je dodao još da i da je Bata bio mudar, duhovit i ponekad ne potpuno jasan čovek, u smislu da je tako navodio sagovornika na razmišljanje, naglasivši da se od njega moglo mnogo naučiti.

- Puno mudrih saveta sam dobio od njega. Bilo je samo potrebno naučiti "slušati ga pažljivo". Jednom sam Batu pitao da li je ikada imao želju da se bavi pedagoškim radom, s obzirom na njegovo ogromno glumačko iskustvo i zavidnu filmsku i televizijsku karijeru. Odgovorio mi je: "Šta će mi to? Pa, mogu da naučim bilo koga da glumi za pola sata!". Bilo je dosta ozbiljnosti u tom njegovom šaljivom odgovoru.


Foto: Privatna arhiva

Živojinović je otkrio da će u podkastu biti reči i o fudbalu jer je veliki fan ovog sporta, a jednom timu iz Pariza će posvetiti posebnu pažnju.

- Za fudbal se kaže da je najvažnija sporedna stvar na svetu. Kao porodica smo ceo život bili zainteresovani za sport, a fudbal je uvek bio u prvom planu. Živojinovići su uvek bili Zvezdaši, ali mi smo imali i imamo divne prijatelje iz Partizana, sa kojima često vodimo duge kreativne i argumentovane razgovore... kojima, naravno, nikad kraja. Koliko nam je ta navijačka baza uvek bila važna u porodici govori i podatak da sam 7 godina trenirao fudbal u omladinskom timu Crvene zvezde, a da sam poslednjih 6 meseci igrao u Partizanu! Dakle, imamo divne prijatelje sa oba „večita rivala”. Život u Francuskoj, u Parizu, nekako me je logično doveo do Pari Sen Žermena, čiji se stadion nalazi nedaleko od stana u kome živim. Godinama sam redovno posećivao utakmice i posedovao pretplatnu godišnju kartu. Nažalost, Francuska nije fudbalska zemlja, kako je primetio legendarni fudbaler Erik Kantona, argumentujući svoju tvrdnju činjenicom da nijedan grad u Francuskoj nema svoj derbi, odnosno da nijedan nema 2 velika gradska rivala - objasnio je.

Još jedna zanimljivost ovog podkasta svakako je to što svaka epizoda nastaje spontano. Miljko Živojinović nam je rekao da ne bi mogao da izdvoji neku posebnu priču kao najinspirativniju, jer ceo ovaj podkast je zapravo životni proces, slike iz prošlosti koje same iskaču i koje deli  sa ljudima koji su zainteresovani za to.

- Da se ​​uopšte ne spremam ni za jednu emisiju može da posvedoči Majina ćerka Milica Kovačević, koja vodi podkast na Naxi radiju. Jednostavno sednem ispred mikrofona, nas dvoje razmenimo nekoliko rečenica i onda priče počinju da se pričaju same od sebe.


Foto: Privatna arhiva

Najvažnija poruka koju bi domaćin podkasta "Pariske priče i još po nešto" želeo da pošalje kroz ovu vrstu komunikacije odnosi se na demistifikaciju uspeha. Naime Miljko tvrdi da je uspeh moguć uvek i svuda, a samo od nas zavisi koliko nam je uspeh važan.

- Ako nismo uspeli u nekim našim planovima i namerama, po mom mišljenju, to znači da nismo dovoljno želeli ili da se nismo dovoljno trudili. Nemoguće je ne uspeti ako se radi vredno i uporno. To je nemoguće! U to sam potpuno ubeđen i znam to po sebi i mnogim svojim klijentima koje sam upoznao kao advokat u proteklih 35 godina rada u advokaturi. Zbog toga je izuzetno važno da se ne plašite uspeha, a još više da se ne plašite neuspeha. To su dve potpuno različite vrste straha. Kroz život treba ići hrabro, odlučno i veselo, svesni da je svaki dan nova avantura i da su problemi i izazovi nešto najnormalnije, kojih se ne treba plašiti, već ih rešavati sa samopouzdanjem stalno i predano. Voleti sam život i uživati u njemu što je više moguće je nešto što moramo sebi da postavimo kao zadatak, jer iz tog zadovoljstva crpimo motivaciju i vitalnu energiju - istakao je Živojinović.

Konačno, Miljko se osvrnuo i na porodicu kojoj posvećuje veliki deo svog podkasta, ističući da je porodica s razlogom temelj svake zemlje i svake ličnosti. 


Foto: Privatna arhiva

- Ono što ponesemo sa sobom u detinjstvu često nas obeležava do kraja života. Zato su ljubav i poštovanje važni u svakoj porodici. Prijateljstvo je već nešto drugo. Rekao bih, iskustvo kroz koje svako od nas mora da prođe i nauči sam. Rano u životu pročitao sam dramu Henrika Ibzena „Neprijatelj naroda“. Mislim da je poruka ove zanimljive knjige nešto o čemu svako od nas treba da razmisli. Moja lična poruka mladima bi bila – čitajte knjige što više! Svaka knjiga je retka privilegija da "razgovarate" sa autorom knjige - zaključio je Miljko Živojinović.

Podkast "Pariske priče i još po nešto" možete da slušate već od danas na NAXI Player aplikaciji koja je dostupna na Google Play ili App Store.