Vasić je napravio zanimljiv koncept – na bini je postavio scenografiju klasične srpske kafane, sa sve kariranim stolnjacima, pićem i gostima – među kojima je najviše bilo njegovih kolega koji su mu se kasnije pridružili u izvođenju numera, jer ’’ja pevam, ali volim i da naručujem – pa je red da i meni neko peva’’.

Koncert je krenuo svojim hitovima ’’Zauvek’’, ’’Ne gubi veru u ljude’’ i ’’Večiti romantik’’, da bi prešao na Buiku i Stinga u ’’Fragile’’ i ’’Every Breath You Take’’.

Gibonnijeva ’’U ljubav vjere nemam’’ najavila je novi blok Željkovih hitova – ’’Na pola metra’’, ’’Nisam od juče’’ i ’’Žena kao ti’’, da bi pevač prepustio mikrofon maestralnom Željku Stepanoviću koji je spletom romskih pesama i čuvenom ’’Kaljinkom’’ podigao sve prisutne u Kombanku na noge.

Drugi deo koncerta u potpunosti je opravdao naziv ’’Moja kafana’’ – Vasić i gosti su se smenjivali u izvođenju Čolinih, Merlinovih, Tozovčevih, Džejovih, Zdravkovićevih i Ilićevih hitova – publika je horski pevala sve numere zajedno sa njima, dovevši atmosferu do usijanja.

Nakon puna tri sata i jednog bisa, Željko se oprostio s fanovima rečima ’’Hvala vam što ste večeras bili deo ’’Moje kafane’’, divni ste!’’ Prisutni su skandirali tražeći još jedan bis, da bi im Vasić kroz smeh rekao da je srećan što ih rukovodstvo Kombank dvorane nije ranije izbacilo, jer su potukli sve rekorde u dužini koncerta.