Naime, ulje se u cevima brzo hladi i stvrdnjava, stvarajući masne naslage koje vremenom mogu potpuno začepiti odvod. Kada se te naslage spoje s drugim otpacima, poput maramica ili ostataka hrane, nastaju pravi „čepovi“ u kanalizacionoj mreži, čije uklanjanje često zahteva skupe intervencije.

Suzan Mekenzi, ekspert za reciklažu ulja iz prehrambene industrije, objašnjava da se većina korišćenog ulja ne odlaže pravilno: „Ulje koje završi u odvodu ili na deponijama predstavlja veliki problem – začepljuje cevi, zagađuje zemljište i ugrožava ekosistem. Mnogo ljudi ne zna da čak i mala količina ulja može napraviti veliku štetu.“

Još jedan čest mit je da su tečna ulja, poput maslinovog, bezbednija za izlivanje jer ne očvršćavaju. Ipak, Mekenzi ističe da to nije tačno: „Čak se i maslinovo ulje stvrdne na nižim temperaturama i oblaže unutrašnjost cevi. S vremenom se na te masne slojeve hvataju drugi otpaci, što dovodi do ozbiljnih začepljenja.“

Pored toga, ulje koje dospe u reke i jezera ima poguban uticaj na vodene ekosisteme, jer smanjuje nivo kiseonika u vodi, guši ribe i druga živa bića i čini vodu toksičnom.

Umesto da ga prospete, otpadno ulje bi trebalo sakupiti u posebnu posudu i odneti u reciklažni centar ili ga zbrinuti na za to predviđen način. Time čuvate i svoj odvod, ali i prirodu.