Zašto nije dovoljno da razumete svoje emocije da biste se osećali bolje?

Nešto vas muči i sasvim je prirodno da pokušate da otkrijete zbog čega. Zašto me je to toliko pogodilo? Da li preterujem? Iznova u glavi preispitujete situaciju, pokušavate da opravdate svoju reakciju, a možda čak tražite od ChatGPT-ja objektivno mišljenje – sve u želji da što bolje razumete sebe. Ipak, i dalje se ne osećate bolje.

Razlog je jednostavan: razumeti šta osećate i zbog čega nije isto što i zaista se suočiti sa svojim osećanjima i obraditi ih. Možete znati da je raskid bio najbolja odluka, a da vam srce i dalje bude slomljeno. Možete imati precizan plan za sve što treba da završite na poslu, a da vas obaveze i dalje podjednako preplavljuju.

Prema rečima terapeuta, postoji naziv za sklonost da kroz teške trenutke pokušavamo da se probijemo isključivo razmišljanjem – intelektualizacija emocija. Evo kako da prepoznate da li to radite i šta vam može pomoći da se na drugačiji način nosite sa svojim osećanjima.

Šta je intelektualizacija emocija?

Intelektualizacija podrazumeva korišćenje logike i racionalnog razmišljanja kako bismo objasnili ili opravdali neprijatne emocije, umesto da sebi dozvolimo da ih zaista proživimo i obradimo.

„Šta god da vam se dešava u životu, pokušavate da to objasnite i analizirate, sagledate u određenom kontekstu ili pronađete rešenje“, kaže dr Džesi Gold, psihijatar i direktorka za dobrobit zaposlenih i studenata u okviru Univerziteta u Tenesiju. „Ali zapravo ne pokušavate samo da budete prisutni u tom trenutku i osetite ono što osećate.“

U praksi, intelektualizacija može da zvuči ovako: „Dobio sam otkaz zbog reorganizacije, tako da to nije bilo ništa lično.“ Pritom ne zastanete da priznate sebi da ste uplašeni, povređeni ili postiđeni. Ili sebe ubeđujete: „Ne bi trebalo da se nerviram, ovo nije ništa strašno“, umesto da priznate da vas je situacija ipak pogodila.

Nijedna od ovih misli nije nužno pogrešna. Naprotiv, dr Gold objašnjava da intelektualizacija može biti koristan način da se makar malo udaljimo od situacije koja nas preplavljuje. Problem nastaje kada preterano analiziranje postane naš glavni mehanizam suočavanja sa problemima ili, još gore, način da izbegnemo teži deo – da zaista osetimo ono što nas muči.

Istraživanja ukazuju na to da je potiskivanje emocija povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i fiziološkog stresa. Osim posledica po fizičko zdravlje, ovakav način suočavanja sa osećanjima može da naruši i odnose sa drugim ljudima, ističe Nari Džeter, licencirana bračna i porodična terapeutkinja.

„Ta osećanja mogu da se nagomilavaju i na kraju dovedu do ogorčenosti ili usamljenosti“, objašnjava ona. „To često viđam kod parova. U jednom trenutku samo se probude i pomisle: ‘Dosta mi je svega.’“

Koji su znaci da intelektualizujete svoje emocije?

1. Umете da objasnite šta se dogodilo, ali ne i kako se osećate

Neko vas pita: „Kako si otkako ste raskinuli?“

Možete deset minuta da objašnjavate zbog čega se veza završila, u čemu se niste slagali i kako ste organizovali dane nakon raskida. Međutim, teško vam je da izgovorite: „Zapravo sam veoma tužan“, „Nisam očekivao da će se to dogoditi“ ili „Mnogo mi nedostaje“.

Prema rečima Džeter, upravo ta nepovezanost između sposobnosti da analizirate raskid i teškoće da govorite o tome kako se zbog njega osećate može biti znak da pokušavate da razumete situaciju, umesto da obradite emocije koje je ona izazvala.

2. Svoja osećanja pretvarate u problem koji morate da rešite

Gotovo niko ne uživa u tome da se suočava sa razočaranjem, besom ili ogorčenošću. Zato prirodno želimo da nešto preduzmemo kako bismo ih se oslobodili.

Kako da ovo prestane? Kako da što pre nastavim dalje? Šta mogu da uradim da se više ne osećam ovako?

Intelektualizacija se u ovom slučaju može ogledati u tome da svoju usamljenost pokušavate da objasnite analizirajući iskustva iz detinjstva ili obrasce iz prethodnih veza. Ponekad se ispoljava i na praktičniji način: svaki slobodan trenutak ispunjavate poslom ili obavezama, toliko da nikada ne morate da zastanete i priznate sebi: „Previše mi je svega.“

„Intelektualizacija može da stvori iluziju da rešavate probleme u svom životu“, kaže Džeter. Drugim rečima, možete imati utisak da ste produktivni i da nešto preduzimate, umesto da se prepustite osećanju za koje ne znate kako da ga „popravite“.

Međutim, kako ona ističe, naša osećanja nisu uvek pod našom kontrolom. To znači da ni potpuno razumevanje sopstvene povređenosti ne čini suočavanje sa njom automatski lakšim.

3. Delujete smireno i pribrano čak i kada vam je teško

Ljudi koji intelektualizuju emocije često ostavljaju utisak da su izuzetno promišljeni, smireni, pa čak i emocionalno distancirani, kaže dr Gold. To je naročito primetno kada govore o nečemu što ih je duboko povredilo.

Možda o neočekivanom razvodu, svađi sa prijateljem ili stresnoj situaciji na poslu pričate kao da analizirate tuđe iskustvo: Evo šta se dogodilo. Evo zašto se to desilo. Evo šta mislim da bi trebalo sledeće da uradim.

„Može delovati kao da osoba nije dovoljno povezana sa situacijom ili da nije u potpunosti prisutna u njoj“, objašnjava dr Gold.

Kada emocije držite na distanci, drugima može biti teže da vas razumeju, prepoznaju šta vam je potrebno ili znaju kako da vam pruže podršku.

Kako da zaista obradite svoje emocije?

U osnovi, obrada emocija podrazumeva da sebi dozvolite da ih osetite, bez trenutnog skretanja pažnje, osuđivanja ili pokušaja da ih što pre uklonite. To je, međutim, mnogo lakše reći nego učiniti.

Odakle početi? Pokušajte da preciznije odredite šta se događa u vama. Umesto da kažete „Dobro sam“ ili „Nisam dobro“, dr Gold i Džeter preporučuju da proširite rečnik kojim opisujete svoja osećanja.

Da li ste razočarani, postiđeni, ogorčeni, odbačeni ili preplavljeni obavezama i emocijama?

„Ljudima često donosi olakšanje kada uspeju da imenuju ono što proživljavaju“, objašnjava dr Gold.

Kada prepoznate misli i osećanja koja vam se javljaju, pokušajte da se oduprete potrebi da ih odmah osporavate, opravdavate ili racionalizujete. Dozvolite sebi da budete uznemireni zbog nečega što objektivno deluje beznačajno. Možete biti povređeni čak i kada razumete da druga osoba nije imala lošu nameru. Možete da vam nedostaje i bivši partner za koga znate da nije bio dobar izbor za vas.

U takvim trenucima, obrada emocija podrazumeva da sebi kažete: „Ne moram odmah da pronađem rešenje. Trenutno sam tužan i to je sasvim u redu“, objašnjava Džeter.

Naučiti da budete sa svojim emocijama, umesto da ih neprestano analizirate, zahteva vežbu. U tome vam može pomoći i razgovor sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje, koji može da prepozna kada se vraćate starim obrascima ponašanja i ponudi vam strategije za suočavanje sa onim što se krije iza njih.

Džeter ovaj proces upoređuje sa jačanjem mišića: „Što se više budete trudili da izađete iz ustaljenih obrazaca, to ćete postajati snažniji.“