Kada gledate u oči vašeg deteta, boja očiju koju vidite kod novorođenčeta verovatno neće biti iste boja očiju koju će imati kada napuni godinu dana. Ali kako da znate kada će i da li će plave ili sive oči preći u drugu nijansu?

Naučnici veruju da čak 16 gena pomaže u stvaranju boje očiju, iako dva glavna gena – HERC2 i OCA2 – igraju najveći odlučujući faktor. Oba ova gena se nalaze na hromozomu 15, jednom od 23 para hromozoma koji se nalaze kod ljudi.

„Boja očiju je određena genetikom pojedinca; nasleđeni geni koji su kodovi koji utiču na izražavanje osobina kao što su boja naše kože, kose i očiju“, kaže dr Emili M Zepeda. „Većina ovih kodova vezanih za boju očiju povezana je sa proizvodnjom, transportom i skladištenjem pigmenta koji se zove melanin.

Ovaj pigment stvaraju posebne ćelije zvane melanociti. Pigment se čuva u posebnim sudovima koji se nazivaju melanosomi.

„Između ljudi, relativni broj melanocita je sličan; međutim, koliko se melanina stvara, kao i broj melanozoma, razlikuje se od osobe do osobe“, kaže dr Zepeda. "Ove razlike dovode do širokog spektra uočenih lepih boja očiju."

Kako oči dobijaju boju?

Da biste razumeli kako oči dobijaju boju, prvo morate razumeti ulogu šarenice – mišićne strukture koja okružuje zenicu (crni deo oka) i kontroliše koliko svetlosti ulazi u oko. Iris ima zadnji sloj (poznat kao pigmentni epitel) i prednji sloj (poznat kao stroma).

Većina ljudi ima nešto braon boje u pigmentnom epitelu. Međutim, količina pigmenta u stromi je ono što određuje boju očiju.

„Iris sadrži mnogo melanocita u kojima se nalazi sav melanin. Plave oči sadrže minimalne količine pigmenta, dok smeđe oči imaju visok nivo melanina“, kaže dr Zepeda.

Što su melanociti aktivniji, proizvodi se više melanina. Drugim rečima, ljudi sa svetlijim očima (plavim ili zelenim) nemaju pigment drugačije boje. Oni jednostavno imaju manje smeđeg pigmenta od ljudi sa tamnijim očima.

Dr Zepeda takođe objašnjava kako količina svetlosti koja se reflektuje od irisa određuje boju očiju. Oči svetlije boje imaju manje ili nimalo melanina da apsorbuju svetlost, pa se više svetlosti raspršuje po spektru boja kolagenskim vlaknima kako bi oči izgledale plave ili zelene. Tamnije oči imaju više melanina i apsorbuju više svetlosti kako bi oči izgledale smeđe.

Ovo objašnjava zašto oči nekih ljudi izgledaju drugačije u tamnom ili svetlom okruženju - plave oči mogu izgledati svetlije spolja, ali tamnije iznutra u zavisnosti od toga koliko svetlosti se reflektuje od šarenice.

Evo pregleda kako pigment igra ulogu u sledećim bojama očiju:

Smeđa: Oba sloja irisa imaju više pigmenta, upijajući svetlost da bi oči izgledale smeđe. Više od polovine ljudi ima smeđe oči.

Plava/siva: Prednji sloj šarenice nema pigment, dozvoljavajući svetlosti da se reflektuje i daje plavi izgled. Oko 25% ljudi ima plave oči.

Zelene/lešnik: Prednji ili zadnji sloj – ili oba – imaju malu količinu pigmenta. Plavo svetlo se odbija od pigmenta da bi šarenica izgledala zeleno. Oko 18% ljudi ima oči boje lešnika, dok manje od 10% ljudi ima zelene oči.

Kada će oči bebe prestati da menjaju boju?

Bebina šarenica ne sadrži mnogo melanina pri rođenju. Nedostatak melanina omogućava da se svetlost reflektuje od šarenice i da oči izgledaju plave (a ponekad i sive), otuda i naziv bebi plava.

Vremenom, melanociti nastavljaju da se razvijaju i proizvode melanin. Neka deca će zadržati plave oči, ali mnoga će doživeti promenu. Kako se više melanina razvija, oči mogu tamne do zelene, boje lešnika ili smeđe.

Predviđanje kada će oči vašeg deteta prestati da menjaju boju može se razlikovati.

„Raspon vremena kada će beba razviti svoju „pravu“ boju očiju varira, ali obično se dešava između šest i devet meseci“, kaže dr Zepeda.

Da li su sve bebe rođene sa plavim očima?

Nisu sve bebe rođene sa plavim očima. Bela deca obično imaju plave ili sive oči pri rođenju, dok deca Azijata, crnaca i latinoamerikanci obično imaju tamnije oči. Ovo ima veze sa porodičnom istorijom i odakle potiču određene grupe ljudi. Na primer, Afrika, Južna Amerika i Centralna Amerika imaju sunčaniju/topliju klimu od Evrope. Telo prirodno podstiče proizvodnju melanina kao zaštitnu meru za ljude iz ovih sredina. Tipično, rezultat su tamnije oči, kao i tamnija koža.

Ako vaše dete ima plave oči, dr Zepeda tvrdi da treba da budete oprezni kada ih izlažete sunčevoj svetlosti.

„Plave oči imaju manje pigmentacije da apsorbuju svetlost u poređenju sa tamnijim očima koje sadrže više melanina“, kaže ona. „Zbog toga, plave oči mogu biti osetljivije na efekte oštrog svetla kao što su fluorescentna svetla i sunčeva svetlost. Zato roditelji treba da paze na uslove osvetljenja.”