Zbog ovoga se često može čuti da u pozorištu KPGT kažu "Voja umesto Voje", a mladi glumac Vojislav Tomić kaže da mu laska poređenje sa velikanom našeg glumišta.

- Priznaću vam da sam to "Voja umesto Voje" prvi rekao ja, a onda su to usvojili i svi ostali (smeh). Takav splet srećnih okolnosti može samo da mi prija. Ipak, trebaće mi mnogo vremena da svoj lik igram onako kako je to radio moj stariji kolega. Ako bih imao prilike da sa njim razgovoram o liku Turnela, taj razgovor bi trajao jako dugo. Voleo bih da mi se pruži prilika da upoznam Voju Brajovića - ističe mladi glumac.

Nakon smrti Nikole Simiće, predstava "Buba u uhu" skinuta je sa repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a zatim je obnovljena na sceni "KPGT"-a sa novom glumačkom ekipom, koju čine uglavnom nova imena na domaćoj sceni. Da li vam je teže da igrate u ovoj predstavi, ako znate koliko značajna glumačka imena ste nasledili?

- Kada vam neko da takav zadatak, uvek ostaje prostora za preispitivanje da li ste dorasli jednom takvom poduhvatu. Publika nas je sve ohrabrila dugim aplauzima nakon predstave i rasprodatim kartama za igranja u Sava Centru. Pred jubilarna izvođenja predstave pred više hiljada ljude u Sava Centru imali smo veliki pritisak, ali nas je reakcija publike zaista ohrabrila. Drago mi je da smo baš mi nastavljači tradicije predstave "Buba u uhu".


(Foto: Stefan Momirov)

Diplomirao si glumu na "Novoj Akademiji umetnosti", u klasi profesora Ljubiše Ristića sa kojim danas sarađuješ na brojnim predstava u "KPGT"-u.

- Ljubiša je pre svega veliki reditelj. Ako se neko razume u pozorište u Srbiji i na čitavom Balkanu, onda je to on. Sa Ljubišom možete sve da radite, jer će on pronaći ono najbolje u vama i takvu ulogu vam dati. Kod njega sam uvek mogao da radim uvek ono u čemu sam najbolji. I kao profesor, a danas kao reditelj sa kojim radim na novim predstavama, Ljubiša zna da iskoristi sve veštine koje posedujem. Osim što mi prija rad sa njim, mislim da je velika čast učiti od takve legende.

Koja su tvoja interesovanja pored glume?

- Imam veliku strast prema motorima, volim sve što ima točkove, može da leti, ima volan... (smeh). Bavim se i muzikom: sviram gitaru i pevam, završio sam dve muzičke škole. Završio sam srednju baletsku školu "Lujo Davičo", odsek za narodnu igru, a nakon toga sam bio deo nacionalnog ansambla "Kolo". Pored motora, umem da skačem iz aviona, tokom leta sam radio kao spasilac na obali Costa Brava, a pucam iz vatrenog oružja za streljački klub "Partizan".

Očigledno je da su tokom odrastanja tvoja interesovanja bila različita, kako si se posle svega odlučio za glumu?

- Školovao sam da bih bio glumac, želim da budem glumac i najbolje se osećam na sceni od trenutka kada sam prvi put kročio na nju. Pozorište je jedino mesto gde zaboravljam na svet koji me okružuje i gde se osećam baš dobro. Gluma je za mene sloboda u svakom smislu.


(Foto: Stefan Momirov)

S obzirom na to da si predstavnik mlade generacije, jesi li spreman na bunt i imaš li želju da menjaš svet oko sebe?

- Da, naravno! Pozorište i film vape za nečim novim i malo je mesta za nove, mlade ljudi. To vam mogu reći skoro sve moje kolege. Uopšte, kao ljudi izloženi smo jednoličnosti i nebitnim informacijama kojima nas bombarduju sa naslovnih strana novina na kojim su ljudi čija reč ne zaslužuje da se ceni.

U kojim sve predstavama te publika može videti?

- Na sceni "KPGT"-a možete me gledati u predstavama "Razdeljak, internet kabare", "Šekspirova naušnica", "Biciklist" i "Buba u uhu". Trenutno na scenu postavljamo predstavu "Lepotica Linejna" rediteljke Maše Radović, u kojoj ću igrati sa Radom Đuričin.