Vlada Divljan: Pesme čuvaju duh vremena

Iako je muzičku karijeru započeo pre gotovo četiri decenije, on i dalje podjednako uspešno stvara i komponuje. Vlada Divljan pripada onoj generaciji muzičara koji su na prostorima bivše Jugoslavije doneli "novi talas" u muzici i promenili stvari u muzičkoj istoriji na našim prostorima. U periodu od 1980. do 1984. godine bio je član kultne grupe "Idoli", a nakon toga nastavlja samostalnu karijeru. Iza sebe ima nekoliko albuma, pisao je muziku za pozorište i film, a od 2010. godine sarađuje sa "Ljetnjim kino big bendom", sa kojim je 2012. snimio i objavio singl. Na radost beogradske publike, Divljan će 1. novembra održati koncert u Domu omladine, a tim povodom, muzičar govori za Naxi portal o predstojećem koncertu, svojoj muzici, ali i budućim planovima.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 22.10.2014. - 11:29:00


(Foto:Naxi media/Autor:Željka Dimić)

Prošlog leta ste zajedno sa bendom "Ljetnji kino" održali koncert za pamćenje u bašti SKC-a. Šta beogradska publika može da očekuje ovog puta?

- Ja se nadam još bolju svirku. Pošto smo u međuvremenu svirali na raznim festivalima širom regiona, imamo neke novitete - jednu novu pesmu koju ćemo odsvirati nadam se, na zadovoljstvo publike, a svakako i naše sopstveno. Tu će biti i pesme koje do sad nismo svirali. Uvodimo jedan novi blok protestnih pesama, blok psiho-folka i biće tu još nekih iznenađenja.

Divljan je saradnju sa "Ljetnjim kino big bendom" započeo pre nekoliko godina, a 2012. godine je zajedno sa njima objavio EP singl "Četiri godišnja doba":

- Exstendet play je nekadašnja forma izdanja. To je bio prošireni singl sa četiri pesme. Nazvali smo ga "Četiri godišnja doba", jer svaka pesma podseća na određenu atmosferu, koja nas asocira na četiri godišnja doba.

Da li je saradnja sa njima uticala na vaš muzički stil u poslednje vreme, s obzirom da je za njih karakterističan zvuk sa akustičnim instrumentima?

- Svakako da jeste. S jedne strane, ja volim akustične insturmente, i na svakoj ploči sviram akustičnu gitaru, ako ne i svim, onda bar u nekim pesmama. Maks je osnovao "Ljetnjo kino" krajem 2009. godine i moram priznati da mi se dapala ta ideja, s obzirom da se inicijalni sastav sastoji samo od ukulelea, klarineta i stand up bubnja i to ostavlja puno prostora za vokale. Njih trojica odlično pevaju i veoma mi se dopalo kako bend zvuči. Za ovu priliku smo bend proširili električnim čelom, harmonikom, bit boksom - pravi Big band, tako da ća nas biti devet na bini. Neobična instrumentalna postavka meni opet čini dodatno zadovoljstvo, jer sam oduvek voleo nestandradne pokušaje da se takve zvučne slike "farbaju" na različite načine.

Poznato je da ste dosta komponovali i na polju primenjene muzike. Da li tu nešto novo pripremate?

- Poslednji film koji sam radio bio je "Balavica" Igora Mirkovića u Zagrebu. Igor je publici poznat je kao direktor Motovunskog festivala, ali i po filmu "Sretno dijete" koji se bavi našim "novim talasom". Ove godine sam radio u Nemačkoj, u Dizeldorfu muziku za predstavu "This boy" na poziv italijanskog umetnika, plesača Morgantea Nedija i Snežane Golubović, naše konceptualne umetnice. To je nešto između pozorišne predstave i performansa, tako da je to zadovoljilo taj neki eksperimentalni deo moje ličnosti i moju ljubav prema instrumentu i instrumentalnoj muzici.

Kultni bend "Idoli" bio je aktivan samo četiri godine, ali je iza sebe ostavio neverovatan trag u muzici na našim prosotrima. Divljan ovaj "fenomen" objašnjava energijom koja je vladala između muzičara:

- Prvo, ni ja sam ne znam zašto to sve tako dugo traje, ali me svakako čini srećnim. Iznenađujuća je i činjenica da se to praktično nikada nije ni potpuno ugasilo, jer imate neke slučajeve da se neka muzika svira, pa prestane da se izvodi, pa se posle trideset godina "otkrije" opet, ali ovo na neki način neprestano traje, zapravo ceo taj "novi talas". Kada pokušavam da nađem neko objašnjenje, kada razmišljam sa ove distance, čini mi se da je negde bila najvažnija ta pozitivna energija koju smo mi nosili, a koja se čuje kroz muziku, jer pesme imaju mogućnost da poput neke vremenske kapsule sačuvaju ne samo tekst, nego i čitavu tu atsmosferu. Naravno svi ti instrumenti i aranžmani govore o vremenu u kome su se pesme radile, ali takođe donose i neki duh, ono nešto što rečima ne može da se objasni, čini mi se. To je bio jedan "pokret" i bilo je tu neki sedam, osam bendova, šire posmatrano, koji su obeležili to vreme, a time je uhvaćena neka "srećna" energija. Kao što slušamo "Bitlse" danas - ima tu nešto više od same muzike, to je nešto što je "uhapšeno" u tim pesmama.

O današnjoj autorskoj krizi u muzici, Divljan kaže sledeće:

- Danas imate jako puno ljudi, odličnih muzičara, ali kažu da je autorska kriza, jer ti autori nisu inspirisani na podjednak način da prave, uslovno rečeno, velika dela. Jer nekad je bilo biti rok muzičar nešto između buntovnika i Robina Huda i nosilo je sa sobom određenu "težinu". Mnogo je značio rok'n'roll u životima mladih. Danas je drugo vreme i jednostavno je sve drugačije.

Koji su Vaši planovi nakon beogradskog koncerta?

- Ima jedna pesma koju sam snimio sa beogradskim muzičarima, pre svega sa ljudima okupljenim oko projekta "Svi na pod", a Miki Ristić iz Darkwood Dub-a je svirao bas. Ta pesma se zove "Neposlušna građanka" i ona je snimljena, ali nije još producirana. Sviraću je sa Ljetnjim kinom na koncertu. Iako je snimljena, treba da se "miksa", tako da ćemo je izdati pre ili posle nove godine. Takođe imam neke nove pesme koje pravim, ali "prvo skoči, pa reci hop".