Za potrebe filma naslikano je 65 000 frejmova od kojih je sačinjen film u tehnici ulje na platnu, a umetnici su tokom ovog stvaralačkog procesa morali da u potpunosti ovladaju tehnikom i stilom slikanja Van Goga. Kao polazište za scenario poslužilo je 800 pisama koje je za života napisao Van Gog, a film prikazuje radnju koja se događa nakon njegove smrti, te kroz različite likove, situacije i kontekste pokušava da približi intrigantnu ličnost Van Goga, pronikne u stvaralačke motive umetnika i ispita okolnosti pod kojima se njegov život rano i tragično završio.

Biserka Petrović i Vladimir Vinkić, bili su među umetnicima kojima se otvorila mogućnost da rade na ovako zahtevnom, ali svakako inovativnom projektu, čija je svrsishodnost višestruka - ne samo da pomera granice kada je reč o samoj animaciji, već oživljava lik i delo jednog od najvećih postmodernističkih umetnika.

(Foto: Naxi media)

Kakva su vaša saznanja i impresije bili o Van Gogu pre i nakon rada na ovom filmu? Da li je, u tom smislu došlo do promena?

Biserka: Do rada na filmu, kao umetnik nikakvih dodirnih tačaka nisam imala sa njim. Volela ga jesam, najviše njegove komplementarne boje koje je koristio u svom radu. Ukoliko pogledate bilo koju njegovu sliku, videćete da je svaka u komplementarnim bojama. Imam teoriju da je on tačno osetio koja je kontrastna boja najbolja. Taj utisak mi je uvek bio jak po pitanju njegovog rada. Što se tiče samog načina slikanja, nije mi bio blizak, jer ja u svom slikarstvu koristim više površinu, ne koristim linije kao on, ali pratim formu. Njegovo slikarstvo nije nešto što sam sledila, ali posle rada na fimu, primetila sam da su moje boje postale nešto jače i da je prisutniji jači kontrast.

Vladimir: Na drugoj godini studija došao sam do njegovih slika. Oduševio sam se njegovom pogledu na svet, odnosno pristupu kako je objašnjavao svet oko sebe kroz raznovrsnost tačkica, linija, poteza, kružića koji su pravili pejzaž ili portret na kojem je radio. Taj njegov pristup me je otvorio, ali i usmerio u težnji da ne kopiram. Neke od njegovih slika sam uživo video tek poslednjih godina, ali dosta su uticale na mene njegove boje i način na koji ih je nanosio, njihova komplementarnost. Otvorilo me je da se oslobodim predrasuda kako bi nešto trebalo da se radi, već da se prepustim osećaju.

Rad na ovom filmu zahtevao je studioznost, te ovladavanje stilom i tehnikom Van Goga. Sa kojim ste se izazovima na individualnom planu, vi kao umetnici susretali?

Biserka: Da, susreće se umetnik sa različim pitanjima. Pre svega da li je to umetnost i da li je to originalno. Ali jeste. To sam se prvo pitala kada sam počela da radim, a onda sam videla da u svakom potezu možete da primetite da postoje razlike i da je svaki umetnik tu ostavio svoj rukopis. Svi imamo isti stil, svi smo utrenirani da radimo isto, ali nemoguće je da se ne oseti i lični pečat, jer mi nismo kompjuteri. Nekome je linija jača, nekome slabija i u tome je sazdana i lepota filma. U takvim detaljima se nalazi umetnost.

Vladimir: Tamo sam upoznao veliki broj neverovatnih umetnika iz celog sveta. Kasnije smo pokazivali svoje radove jedni drugima. Komunikacija sa njima me je otvorila, jer sam shvatio da svi imamo slične probleme, da se u umetnosti bavimo borbom u cilju da se objasni taj unutrašnji svet i na koji način želimo da pomognemo jedni drugima.

Koliko je interakcija sa drugim umetnicima bila značajna za vaš progres, te uticaj na vašu percepciju?

Vladimir: Dosta sam vremena provodio po slikarskim kolonijama po Srbiji i Evropi. Jednom prilikom sam i organizovao jednu koloniju i mislim da ću i u budućnosti nastojati da ponovim tako nešto, jer mislim da se u razmeni krije najveće bogatstvo umetnosti, iskustva i znanja. U umetnosti je potrebno da se eliminiše sujeta i ego koji svaki umetnik poseduje. Gajenje imena kao takvog nije toliko bitno, koliko mogućnost da se povežeš sa drugima ljudima, da učimo jedni od drugih i razmenjujemo iskustva. To je svrha umetnosti.



(Foto: Naxi media)

Da li ste već po prihvatanju angažmana imali neku ideju vodilju?

Biserka: Živela sam deset godina u Italiji gde sam i predavala slikarstvo. Po povratku u Srbiju prošlo je četiri meseca, kada sam se prijavila za ovaj projekat. Iako ispočetka nisam bila sigurna da li ću ja to umeti, iako mi je primamljivo delovalo. Ja volim da predajem slikanje i onaj "Aha!" efekat. Generalno volim slikarske kolonije, rad sa drugim ljudima, ali isto tako ostatak vremena volim da provedem sama i da slikam. Kada mnogo vremena provedete usamljenički slikajući, onda čovek izgubi dodir sa raznim stvarima. Iz tog razloga, ovaj angažman je bilo mnogo lepo iskustvo, jer smo radili svi zajedno i učili jedni od drugih.  I u koloniji se upoznaju umetnici, gde uče jedni od drugih, ali ovde je malo drugačije, jer smo svi radili isto, imali smo iste radosti, probleme i to nas je jako povezalo.

Kakav je bio vaš prvi utisak kada ste nakon toliko rada u sekvencama, videli film u celosti? Sati i dani rada koji su stali u 80 minuta filmske trake.

Vladimir: Prvi put kada sam pogledao film bio je urađen do pola i moram priznati da sam bio uzdrman. Nešto pre toga sam i sam prolazio kroz težak period u životu i u crtanju sam našao spas. Ta borba da se svakodnevni problemi i ono što nosimo u sebi reši na papiru, da se objasni ili izađe iz svakodnevne muke jeste onaj deo umetnosti koji je važan i koji vodi pročiščenju.

Koliko je za vas značajno saznanje da ste deo ovakvog projekta koji, sasvim sigurno, ispisuje stranice istorije savremene kinematografije?

Vladimir: Divno je, ali lično nemam osećaj te veličine, niti mislim da će mi to ikada biti bitno. Najviše mi je bitno da sam razmenio iskustva sa svim ljudima sa kojima sam sarađivao tokom rada na filmu. Mislim da je i film prepun tih nekih svakodnevnih međuljudskim odnosa koje svi imamo i da je to nešto čime bi generalno trebalo da se bavimo - jedni drugima. Scenario je odlično napisan i mislim da je svaka scena odlično promišljena. Svaki kadar kao da nosi veliku energiju i snagu i ljudski trud i mislim da ljudi to mogu da osete. Vredi film pogledati više puta, kako biste sagledali svaki njegov aspekt.

Biserka: Osećate se privilegovanim. I kada su dolazili teški i zahtevni trenuci, jer se dešavalo da nekada morate da poništite nešto na čemu ste radili nekoliko dana, uvek se setite zbog čega ste tu i u čemu učestvujete- Zbog toga, trudili smo se da uradimo što veći deo tog projekta.