Sasvim neočekivano, poznata trojka u sastavu Đule, Srba i Gaga je svoj performans započela u jedinstvenom artističkom duhu, uz zvuke harfe njihove gošće, fantastične četrnaestogodišnje Lane Kostić. Kao hipnotisani poklonici žestoke svirke, pritajili su se, spremajući se za "visokonaponski" spektakl. Početnu, sasvim očekivanu nestrpljivost publike, gromoglasno je u potpunom mraku i tišini, prekinula naracija početnih stihova pesme "Ne cvikaj generacijo", čuvenog Atomskog skloništa, praćena najavnim videom koji se projektovao na belom platnu, koje je delilo publiku od benda.

Tišina je prekinuta razarajućim gitarskim rifovima uvodne pesme Bez oblika sa albuma Opasan ples iz '99 godine, koju je odmah sledila pesma Puls sa istoimenog albuma, izazivajući u startu lavinu emocija među publikom.


Nakon spuštanja platna u pesmi "Puls", publiku je sudeći po reakciji iznenadila čudesna pojava benda, koji je je uz stajling, zvuk i izgled bine, posebno kreirane za ova dva koncerta, već u prvim minutima nastupa zaljuljao prepunu Kombank Dvoranu. Po završetku pesme Puls, počela je pesma "Nek te telo nosi" u kojoj nam je na "udaru" prvog refrenskog takta, dodatni "trik" otkrio novu fascinaciju futuristički osmišljene scenske kreacije, obogaćene skulpturama - rad našeg istaknutog umetnika, vajara Aleksandra Gligorijevića.


Na instrumentima čuveno britki momci su u izvornom maniru, energijom i muzičkim umećem zrelih umetnika dečačkog srca, odeveni stilom svetskih izvođača, publiku poveli na rokenrol putovanje dugo 36 godina. Smenjivali su se hitovi iz svih faza „muzičkog plesa“ i „igre s notama i stihovima“ grupe Van Gogh, među kojima su Ekstaza, Sreća, Basna, Vrteška, Tragovi prošlosti, Kiselina, Klatno, Tanka nit, ali i pesme sa poslednjeg studijskog albuma More bez obala- Emotivno miniran i Više te ne volim ko pre.

(Foto: Naxi media-Željka Dimić)

Grupi se na bini kao specijalni gost u pesmama Mama, Sreća i Klatno, pridružio i originalni član benda iz postave devedesetih, Aleksandar Barać, dok je za to vreme Gaga preuzeo dirke Hemond orgulja.

Set listi sa 28 pesama, s obzirom na preobiman stvaralački opus kultnog benda, nisu odoleli ni mlađi, a ni stari pobornici dobrog rokenrol zvuka, pa su u jedinstvenoj ekstazi i razmeni energije skakali, pevali horski čineći neponovljivu "muzičku buku", a Kombank Dvoranu ove posebne večeri nikako mestom za sedenje.

U izvrsnoj akustici i njima svojstvenoj razmeni energije sa publikom, neumorna trojka svirala je bez prekida - više od dva sata, a vuklanskim aplauzom pozdravljen je jedan žestoki bis, nakon čega su još dvadesetak minuta usledili svima poznati i čini se, nikad dovoljno ispevani, stihovi pesama Neko te ima, Kolo, Anđele moj brate i Možda baš sad.

Ono što je između ostalog zaintrigiralo publiku, je i to što je frontmen benda Zvonimir Đukić Đule, inače poznat po svojim autentičnim dosetkama, ove koncertne večeri koristio isključivo gitaru i pevanje kao univerzalni jezik komunikacije sa publikom. 


Da publici, za ovu priliku u pretesnoj Kombank dvorani nije bila dovoljna samo petina muzičkog opusa benda dokazao je i višeminutni aplauz i poklici ushićenja, kojim su i nakon završenog koncerta dozivali Đuleta i ekipu da nastave tamo gde su stali.