Upoznajte preslatku tilkajo mačku, novu vrstu koja je otkrivena prvi put posle više od 100 godina

Naučnici su prvi put posle više od jednog veka identifikovali potpuno novu vrstu divlje mačke.

Sićušna mačka, nazvana tilkajo, živi u bolivijskim Jungasima, području oblačnih šuma gde se istočne padine Anda susreću sa basenom Amazona. Teška je svega oko 1,5 do 1,8 kilograma, što je čini manjom od prosečne domaće mačke. Prepoznatljiva je po svetlosmeđem krznu prekrivenom velikim rozetama nepravilnog oblika.

Nova vrsta opisana je u studiji objavljenoj 17. septembra u časopisu „Current Biology“, a njeno otkriće još jednom pokazuje koliko toga o svetu prirode i dalje ne znamo.

„Naš svet je izuzetno složen. Ponekad mislimo da je većina toga poznata i da nema mnogo toga novog što može da se otkrije, ali zapravo je potpuno suprotno“, rekla je biolog i jedna od autorki studije Paola Nogales-Ascarrunz, osnivačica Bolivijskog programa za istraživanje mačaka.

Sve je počelo kada je meštanin pronašao malu mačku

Priča o otkriću počela je oko 2016. godine, kada je jedan meštanin pronašao sićušnu mačku na putu kroz šumu u blizini La Paza.

Pomislio je da je reč o običnom mačetu, pa je životinju odneo kući i počeo da je hrani rezancima, pirinčem i jajima. Tek nakon otprilike godinu dana shvatio je da bi mogla da bude divlja životinja, zbog čega ju je odneo u utočište za divlje životinje Senda Verde.

Tamo je Paola Nogales-Ascarrunz prvi put videla neobičnu mačku. Mužjak, kojem su dali nadimak Tigrino, imao je zaobljene uši, malo lice i velike šare nalik onima koje imaju leopardi.

U početku je istraživačica pomislila da bi mogla da bude reč o severnoj tigrovki, poznatoj i kao oncila (Leopardus tigrinus). Međutim, nekoliko detalja nije se uklapalo.

Mačka je bila premala, rozete su bile neuobičajeno velike, a rep se razlikovao od onoga što je karakteristično za tu vrstu.

„Jednostavno se nije uklapala“, objasnila je Nogales-Ascarrunz.

Genetska analiza ubrzo je potvrdila njenu sumnju. Neobična mačka pripadala je potpuno zasebnoj vrsti koja do tada nije bila poznata nauci.

Istraživači su je nazvali Leopardus tilcayo, prema nazivu koji lokalno stanovništvo koristi za ovu životinju. Poreklo samog naziva, međutim, nije sasvim jasno.

„Kada pitate da li ta reč ima neko značenje na kečua jeziku ili drugim autohtonim jezicima, oni kažu: 'Ne, moj deda mi je rekao da je to tilkajo'. To je tradicionalno znanje koje postoji u zajednici. Želeli smo da ga sačuvamo i zato nismo želeli da joj damo drugo ime“, objasnila je Nogales-Ascarrunz.

Naučnici još ne znaju mnogo o tilkajo mački

Pošto su ove mačke veoma male i teško ih je uočiti u prirodi, naučnici još uvek imaju malo informacija o njihovom načinu života.

Nije poznato koliko ih ima u divljini, čime se tačno hrane niti kakvo je njihovo ponašanje. Analiza uzoraka izmeta ukazuje na mogućnost da se hrane sitnim glodarima, dok snimci sa kamera postavljenih u prirodi sugerišu da bi mogle biti aktivne uglavnom tokom noći.

Genetska analiza 38 jedinki iz roda Leopardus, u koji spadaju vrste koje se uobičajeno nazivaju tigrovke, pokazala je da se L. tilcayo odvojio od svoje evolutivne linije pre oko 1,4 miliona godina, tokom ranog pleistocena.

To je bio period velikih klimatskih promena. Kako su se glečeri širili i povlačili, nizijske tropske šume pretvarale su se u suve savane. Planinske šume, međutim, zadržavale su vlagu i predstavljale svojevrsna klimatska utočišta za vrste koje su zavisile od oblačnih šuma.

Takve promene u staništu verovatno su dovele do izolacije različitih populacija tigrovki, što je vremenom omogućilo njihovo genetsko razdvajanje.

Prva potpuno nova vrsta mačke posle 1923. godine

Porodica mačaka poslednjih decenija dobila je nekoliko novih grana, ali uglavnom tako što su neke ranije smatrane podvrste dobile status zasebnih vrsta ili je utvrđeno da se iza jedne ranije priznate vrste zapravo krije više različitih vrsta.

Tilkajo je drugačiji slučaj.

Ovo je prva potpuno nova vrsta mačke identifikovana još od 1923. godine, kada je naučno opisana pampaska mačka.

Sa tilkajo mačkom, naučnici sada razlikuju pet zasebnih vrsta tigrovki koje žive u Centralnoj i Južnoj Americi. Pored nove vrste, tu su severna tigrovka (L. tigrinus), južna tigrovka (L. guttulus), oblačna tigrovka (L. pardinoides) i istočna tigrovka (L. emiliae).

Istraživači su, osim toga, identifikovali i novu podvrstu koja živi u Jungasima u Peruu, a dobila je naziv L. tigrinus antisuyo.

„Postoji još vrsta mačaka. Ko ne bi mogao da ih voli?“, rekla je Leslie Lyons, veterinarska genetičarka sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, koja nije učestvovala u istraživanju.

Otkriće važno i za zaštitu prirode

Novo otkriće donosi dobre vesti za nauku, ali istovremeno otvara važna pitanja kada je reč o zaštiti ovih životinja.

Vrsta koja na prvi pogled deluje brojno i rasprostranjeno može izgledati mnogo ugroženije kada se utvrdi da njena populacija zapravo pripada većem broju različitih vrsta sa manjim područjima rasprostranjenosti.

To je posebno važno zbog pretnji kao što su krčenje šuma, uništavanje i fragmentacija staništa, bolesti i ilegalna trgovina divljim životinjama.

„Kada od tri vrste dođemo do pet, svaka pojedinačna populacija postaje manja. Zbog toga napori za njihovo očuvanje moraju da budu veći, možda i hitno, u zavisnosti od procenjene brojnosti populacija“, rekao je Jim Sanderson, osnivač i direktor Fondacije za očuvanje malih divljih mačaka, koji nije učestvovao u studiji.

Otkriće tilkajo mačke tako pokazuje da čak i danas, kada je nauka napredovala više nego ikada, u teško dostupnim delovima sveta i dalje postoje životinje koje čekaju da budu otkrivene i detaljno proučene.