Od kada je sa šest godina istrčala na scenu, miris rekvizite ju je obeležio za ceo život. Danas je lice koje publika rado gleda na malim ekranima i u pozorištu i koja je ostvarila svoj profesionalni san - da postane glumica. Tijanu Pečenčić je publika najbolje upoznala kroz uloge u serijama "Vojna akademija", "Žene sa Dedinja" i "Greh njene majke", a za Naxi portal otkriva kako će se u budućnosti razvijati njen lik Zimčeta, o odnosu sa profesorom glume Nebojšom Dugalićem, čarima njenog posla, pozorištu,  ali i da u njoj leži avanturista koji bi želeo da proputuje ceo svet.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 31.12.2013. - 13:00:00


(Foto: Naxi media)

Od premijere "Vojne akademije 2" prošlo je gotovo dva meseca, nakon čega je usledila promocija filma širom zemlje. Koliko si ti zadovoljna i kakve utiske nosiš?

 - Teško mi je da se u potpunosti distanciram, jer sam deo tog projekta i mnogo ga volim. Ipak, drago mi je da je publika sjajno prihvatila film, jer je najpre likove upoznala i zavolela kroz seriju, i upravo zato, srećna sam što je film nastavak te priče, jer je dokaz da smo uradili dobru stvar. Film govori o prijateljstvu, ljubavi, i ono što volim da pomenem jeste da su ga obeležili humor i emocije. Drago mi je da je publika, pogotovo mlađa, to prepoznala, i zaista tokom promocije, gde god smo predstavljali film nailazili smo na sjajne reakcije. Najlepši deo svakako dolazi nakon projekcije, kada smo u direktnom kontaktu sa publikom i kada možemo da vidimo prve reakcije. Najveći komplimet jeste kada nam deca kažu da bi volela da budu dobri ljudi kao likovi iz filma. Ono što je jako bitno jeste da smo se mi kao glumci tokom snimanja "Vojne akademije" sjajno uklopili i da je od prvog dana snimanja serije vladao duh zajedništva. Mislim da je urađen sjajan kasting, i da je pola posla već tada bilo odrađeno, a da su kostimi i ambijent kasnije doprineli da napravimo uloge takvima kakve jesu. A kada smo snimali film, već smo se dobro poznavali i bili uigrani, pa su ideje same dolazile.

To je zapravo najbolji dokaz da projekat "Vojna akademija" promoviše prave vrednosti i ukazuje na one lepe životne radosti?

 - Mislim da su u današnjem vremenu prave vrednosti, ako ne zaboravljene onda zanemarene i jako mi je drago što sam deo projekta koji upravo njih promoviše. Kadeti iz serije i filma fukcionišu kao celina, vole se i podržavaju jedni druge. Divno je kada čujete da ste deo nečega što izaziva pozitivne reakcije i budi lepa osećanja kod drugih.


(Foto: facebook, autro Milos Sarovc)

Očekuje se i nastavak serije.

 - Serija će najverovatnije biti emitovana u martu 2014. godine, i u njoj će gledaoci moći još bolje da se upoznaju sa likovima i vide mnogo zanimljivih događaja. Snimanje filma sa velikim brojem uloga je bio izazov kako za reditelja, tako i za sve ljude koji su radili na njemu. Serija opet daje više prostora, tako da će gledaoci moći da vide razvojne puteve svih likova, kako one privatne, tako i one zajedničke kojih ih objedinjavaju na Akademiji.

Kada pominješ kolektiv i grupu mladih ljudi, ne mogu a da te ne pitam, da li postoji sličnost između klase vojnih kadeta i tvoje klase na glumi? Koliko je za obe grupe blizak momenat zajedničke neizvesnosti mladih ljudi koji kreću u nešto novo?

 - To su sve slatke muke. I kadeti, kao i glumci na akademiji jesu mladi ljudi koji dolaze sa različitih strana i sa različitim sudbinama. Na mojoj klasi smo se svi od prvog dana prepoznali kao prijatelji, kolege i podržavali smo jedni druge. To jeste slično kao kadeti na Vojnoj akademiji, ali osnovna razlika je u tome što u glumi svako neguje individuu, dok u vojsci svi fukncionišu kao celina.

Kada glumac jednu ulogu tumači duži period u kontinuitetu ima više prostora da razvija lik. Koliko je tebi bilo inspirativno da gradiš lik Zimčeta?

 - Da bi jedan lik bio stvoren, mi mu damo nešto naše, a za uzvrat dobijemo ili naučimo nešto novo. Ono što sam naučila baveći se Zimčetom jeste da na nepravdu brže odreagujem i da ne pristanem da budem zastrašena. Mislim da je ona veliki borac koja je ulaskom u Vojnu akademiju ostvarila svoj san. Zimče je moja prva velika uloga, samim tim i veliki izazov. Do tada nisam imala dodira niti sam bila informisana o životu ljudi na Vojnoj akademiji. Divim se kadetkinjama sa Vojne akademije, jer su dame, a opet dovoljno hrabe i odvažne da pariraju svojim kolegama. Generalno, kada krenem da tumačim jedan lik, želim da ga proučim do kraja i u tom procesu ispitam svoje i njegove granice.


(Foto: facebook, autor Milos Sarovic)

Neko si ko je vrlo mlad odlučio da će mu gluma postati profesija. Koliko su tvoja očekivanja ispunjena?

 - Ja i danas jednakim žarom volim svoj posao. Mislim da je prednost glume što mi dozvoljava da se bavim sobom. Glumac nikada u potpunosti nije zadovoljan, ali možda je to urođena potrebna umetnika da teži savršenstvu. Bavim se sobom i svojim radom, i gledam da iz svega što sam radila naučim nešto novo.

Kakva te osećanja vežu za tvog profesora glume Nebojšu Dugalića i koji njegov savet najčešće primenjuješ?

 - Tokom studiranja kada god sam imala neku nedoumicu vezanu za ulogu, on je bio tu i uvek je govorio: "Pa, htela si glumu Tijana!".(smeh) Postoji mnogo saveta, životnih i profesionalnih koje mi je uputio, ne bih mogla da izdvojim samo jedan, ali ono što je divno jeste da smo mi do danas ostali u kontaktu i da imam slobodu da ga pozovem kada god imam nedoumicu vezanu za ono čime se trenutno bavim i tada zajedničkim snagama analiziramo i dođemo do adekvatnog rešenja. Od prvog dana sam znala da je on profesor koji će znati na najbolji način da prepozna i razvija moj talenat i zahvalna sam mu na tome.

Koliko je teško istovremeno igrati dve potpuno karakterno i vremenski udaljene likove, kao što je bio slučaj sa Marijom iz "Žena sa Dedinja" i Gordanom iz "Greha njene majke"?

 - Često kažem kako mi je uloga Gordane iz Šotrine serije "Greh njene majke" veoma draga, jer sam u njoj igrala sa svojim profesorom Nebojšom Dugalićem u kojoj mi on igra oca. Za ulogu Marije, sada iz ove perspektive mogu reći da je laskava, jer sam igrala tinejdžerku. Njih dve su potpuno različite, kao i društveni sistemi u kojima žive. Gordana je patrijahalno vaspitana, smirena devojčica, dok je Marija buntovna i uvek ću pamtiti odlazak sa jednog seta na drugi. Ponekad mi je to stvaralo pravu konfuziju, jer su to bile moje prve uloge, a snimanje je išlo uporedo.

Da li misliš da je mladoliki izgled prednost u tvojoj profesiji?

- Starije kolege su mi rekle da jeste, pa videćemo kako će se to pokazati u budućnosti. Hvala genetici. (smeh)



Kakvu ulogu priželjkujes?

- Kada je gluma u pitanju, ja sam alava. (smeh) Volela bih da se oprobam u što više različitih likova, epoha i situacija, da ispitam svoje granice i nastojim da ih prevaziđem. Svaka uloga donosi uzbuđenje, a ja volim kada me rastavi na komade i kada mi ostavi dovoljno prostora da se studiozno bavim njome.

Koliko se uloge reflektuju na tvoju privatnost? Da li je moguće potpuno odvojiti emocije na sceni sa onima u privatnom životu?

- Sigurno da svaka uloga ostavlja trag, jer vas oplemenjuje. Divno je što se mi bavimo emocijama, i što glumačka profesija, kao takva, dozvoljava da se baviš sobom i ispituješ svoje granice. Možda sam u početku imala više problema da neke stvari prilagodim, kao što je bio period kada sam snimala te dve serije, jer želiš da odradiš najbolje što možeš. Svakako da je ova profesija izazov, jer se bavi emocijama i ponekad postoji i određena doza stresa, ali ja ne mislim su moja porodica, prijatelji i meni bliski ljudi dužni to da trpe. Isto tako, ukoliko  u privatnom životu imam neke nelagodnosti, to publika ne sme da oseti kroz moju glumu.

Dugo igraš predstave za decu. Koliko ti prija rad sa njima?

- Ja sam u dečijem "Pan teatru" od druge godine svojih studija i to je posebno iskustvo za mene. Oni su najiskrenija publika, i oni će bez zadrške pokazati ukoliko im se nešto dopada ili ne. Drago mi je što sam kroz rad u takvom teatru imala priliku da se igram, jer su predstave za decu interaktivne. Neretko se desi da improvizujemo i to su prekrasni momenti. Mislim da dosta toga možemo naučiti od dece.

Ono što možda niste znali o Tijani... Moj skriveni talenat je: Skriven... :) Omiljena knjiga: Mali princ Replika koju cesto koristim: "Jel prošla trojka? Čim prođe trojka žešće mi padne koncentracija!" Omiljeno doba godine: Zima...magična je. Uvek me nasmeje: Smeh do suza i ta suza Svojom najvećom vrlinom smatram: Upornost i istrajnost Prvi nastup: Prvi pravi, sa velikom odgovornošću bio je moja diplomska predstava. Najponosnija sam kada: Učinim dobro delo Plava je: Sloboda, istina, plemenitost, snovi Predstava koju preporučujem: Gospođa Ministarka u režiji Tanje Mandić Rigonat.

(Foto: facebook, autor Milos Sarovic)

Tvoj posao podrazumeva i medijsku izloženost. Da li je danas teško biti individualac i ne uploviti u klišee kojima smo svakodnevno eksponirani?

 - Kada si medijski izložen moraš se pomiriti sa činjenicom da će mnogi donositii sud o tebi, koji opet može biti potpuno pogrešan. Danas društvo kreira ličnost, i ne znam koliko mi mladi ljudi imamo prostora da se pokažemo i dokažemo. Tužan deo priče jeste da mnogi ljudi kreiraju tvoju javnu ličnost na pogrešan način, ili kako oni misle da bi trebalo, i nekada ti u usta stavljaju reči koje nisu tvoje. Drago mi je što do sada nisam imala takve neprijatnosti, ali svesna sam da moja profesija podrazumeva i medijsku izloženost, samim tim i različite komentare. Ja zaista prihvatam svaku vrstu kritike, samo ne volim da neko od mene pravi nešto što nisam. Kao svakoj mladoj osobi medijska pažnja mi prija, ali osećam i određenu odgovornost prema publici i pokušavam da kroz svaki intervju ostavim svoj lični pečat i da me kroz to ljudi upoznaju. Eksponiranje te vrste volim u onoj meri u kojoj mi prija i kada imam povod za to.

Na koji način ispunjavaš slobodno vreme?

 - Nakon bilo kog napornog rada, isceljuje me druženje sa porodicom i prijateljima. Sve ono što krasi naše odnose mi popravlja raspoloženje i obnavlja energiju.

 Pred nama je period proslava. Koliko se ti raduješ predstojećim praznicima?

 - Obožavam zimu i sve što je obeležava. Volim praznike i običaje koji se za njih vezuju, jer je to period koji provodim sa porodicom. Kićenje jelke kada smo svi na okupu, druženje sa prijateljima, to su dragoceni trenuci. San mi je da imam jednu malu drvenu kuću sa kaminom i kanabetom, i da u tu kućicu mogu da povedem meni drage ljude, pa da zajedno uživamo u čarima zime.

Da li imaš omiljenu zimsku destinaciju i da li si pobornik zimskih sportova?

 -  Nemam omiljenu destinaciju, ali volim zimske sportove. U skijanju nisam najveštija, ali volim bord. Volim da putujem i želja mi je da obiđem što više različitih mesta, pa kada govorimo o omiljenoj destinaciji, moram priznati da je na mene najveći utisak do sada ostavila Petra na Jordanu.

Projekti u budućnosti.

 - Postoje potencijalni projekti, ali ne bih želela da o tome sada govorim, bar dok ne krenu u realizaciju. Mogu samo reći da im se radujem. Za mene je vrlo bitno da je uloga inspirativna, da imam čime da se bavim i da se igram, završava mlada glumica.