Karabaja - Zabranjeno Pušenje

Ponekad noću, kada nema svjetla
I ne vidi se put od kiše i od vjetra
Sjetim se njega, Karabaja...
I tu počinje ta prica, negdje nasred Trebevića
Auto mi je stao u mraku ko iz krimića
Strava prava, Karabaja...

Kad kroz zavjesu od kiše
Priđe čovjek ko da kliže
Kožna jakna puna sjaja, pruža ruku
Reče kratko, Karabaja...

Ja sam bajker, nisam rauber
'ajde, prošetaj do haube
Možda napravimo nešto
Od te tvoje robe s greškom
Reše sa smjeskom

Ma, pusti, prdn'o je u šišu
A on samo reče tišu
I dok rukama si pljesn'o
Stari auto već je kresn'o
Strava prava, Karabaja...

Rekoh sebi, simpa džanki
E, bas cu pričat' Branki
Hajmo nešto popit'
Čovjek si čudan, al' duhovit
Neka hvala, Karabaja
I još mi je rek'o, prije neg' je nest'o
Dole u Harley baru pronađi moju raju
Reci da sam te ja posl'o
I da ti srede motor
Dobar si čovjek, imaš jaja
Pozdravlja te Karabaja, Karabaja, Karabaja...


Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić' bez motora


Parkiram se, uđem u Harley bar
I upratim, tu sam čovjek vrlo stran
Like a krme in Teheran
Osjetim poglede na sebi
I da se smot'o ne bi
Prvi progovaram, sve vas pozdravlja Karabaja

Nasta muk u kafani
Niko ništa nije pit'o
Atmosfera je bila
Ko kad je umro Tito, najveći sin
Priđe mi stariji roker
Ma, jesi normalan, jeb'o te
Karabaja se, ljepoto
Davno rast'o sa životom
Izb'o ga stoper, ukr'o mu motor



Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić' bez motora