Hej gde si ti
da 'l te još isti vetar nosi
na put bez stanica
A ja, ko ja,
pišem još uvek isti život
od starih stranica.
I ne dam, još ne dam
ovu ljubav sećanju da odleti.
I živim je živim
pa makar s tugom zaspao zauvek.
Nedostaješ stara naviko
ko beli sneg decembru
ko sreća na početku.
Oboje znamo za bolji svet
u kom smo bili jedno,
jedno carstvo izgubljeno.
Hej gde si ti
da 'l te još isti vetar nosi
na put bez stanica
A ja, ko ja,
pišem još uvek isti život
od starih stranica.
I ne dam, još ne dam
ovu ljubav sećanju da odleti.
I živim je živim
pa makar s tugom zaspao zauvek.
Ref.
trenutno slušate
Jutro uz Svetu Stefanovića
Gibonni
Mirakul
