Na tren do jutra u najdubljem snu
ti dođeš tiho i bez reči staneš tu
gledaš me i kao dim
ti nestaneš a ja se probudim
Bestraga sve iz ovog sna
u njemu ništa nije istina
beži što pre i budi zla
pa na javi laži drugoga
Kad prvo sunce proviri u stan
ja mrzim sebe, mrzim ovaj dan
bio sam glup slep i nem
za tebe spreman i da poginem
Ne ne ne evo sam na dnu
sakrij me na javi i u snu
trenutno slušate
Jutro uz Miloša Lazića
Haustor
Ena
