Udica - Gibonni

Udica se zadije za prste
taman ono koliko jon triba
da se čovik siti da je dobro
što se nisan rodi kao riba

Kano riba s ljuskama o' srebra
što se ne da vanka iz dubine
ćutin da me iscu 'ladna justa
pa se krijen doli od sudbine

Među rebra potonulog broda
sa bandiron potonulog carstva
sad je vije samo 'ladna voda
zibaju je jusnama bez glasa

Ref.
Vidin kosti usnulih mornara
zagrljeni s moren kako muče
more, pusti vojsku neka spava
to su samo dica daleko od kuće

Odore s botunima o' srebra
ruzinavi mačevi u tmini
pa se spustan moru među rebra
da mu čujen sarce kako pini

Ref.

Gledan kosti usnulih mornara
mladu karv ca tribalo je prolit
ćutin, more kaže, Bogu fala
ća se nisan rodi kano covik