Kad Bi Ti Otisla - Galija

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda
S kim zastao pred raspuklim orahom govoreći
U ovom orahu možda raste moj sanduk

Kad, kad sam bio dete
Njegovo je stablo posađeno

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kad bi ti otišla iz ovoga grada
S kime bih se vraćao u grad
Ponosan kao u mojim pesmama
Kome bi govorio o sajdžiji
Koji živi u zemlji

S kime bih podigao glavu
Prema besputnim nebesima
Kome bih pokazivao
Kozije staze među zvezdama

Čiji bi zubi zvonili
Kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo tajge
Sneg na etni, ljude po tamnicama

Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci hara ratkudža kamenje
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Moje se reči ne bi ni na koga odnosile
Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Govorio bih uzalud

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Govorio bih uzalud
Kad bi ti otišla iz ovoga grada