Tamara Dragičević: Pozorište je duševna hrana

Od kada je prve glumačke korake napravila u osnovnoj školi kod učiteljice Bilje, Tamara Dragičević je stasala u jednu od najpopularnijih mlađih glumica današnjice. S osmehom na licu priseća se njenog prvog susreta s glumom, odlaska na audiciju sa sestrom Marijom, prvog aplauza i lepog osećaja koji izaziva odobravanje publike. Danas, iako joj je samo 24 godine, Tamara se može pohvaliti velikim brojem zapaženih uloga i širokom lepezom karaktera koje je predstavila na pozornici i pred kamerom.

U intervjuu za Naxi portal Tamara otkriva zašto je pozorište duševna hrana, zbog čega je prihvatila učešće u popularnom takmičenju "Tvoje lice zvuči poznato", da je odskora i sama počela da podučava decu glumi, kao i da će za nju biti neobično iskustvo ukoliko se u budućnosti na sceni bude našla sa rođenim bratom, koji je krenuo njenim stopama.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 28.10.2013. - 14:20:00


(Foto: Naxi media)

Na samom početku takmičenja "Tvoje lice zvuči poznato", izjavila si da glumac sebi ne bi trebalo da postavlja granice, već da svaki zadatak prihvata kao izazov. Koliko je šou ispunio tvoja očekivanja u tom smislu?

 - Nismo ni na pola puta, tako da će do samog kraja biti puno iznenađenja. U trećoj emisiji sam imitirala muškarca, repera LMFA-oa što mi i nije tako blisko. Iako privatno ne slušam takvu vrstu muzike, posredstvom brata koji voli tu muziku čula sam mnoge pesme iz te branše. Izazov je bio naučiti taj tekst koji se smenjuje brzinom svetlosti, tako da je za sada to bio malo veći izazov - ući u kožu jednog muškarca repera. Severina mi je bila bliska, dok je prva emisija u kojoj sam kao zadatak dobila imitaciju Lejdi Gage bila prilično zahtevna - pevački i interpretativno. Ja sam u ovaj šou ušla kao neko bez prethodnog profesionalnog pevačkog iskustva, pa mi je bilo prilično teško da pevam pod kostimom i uz zahtevnu koreografiju. Ipak, senzibilitet Lejdi Gage mi odgovara i mislim da bih, kada bih se bavila tim poslom, radila nešto slično. Iako me možda neki ljudi ne doživlajaju tako, privatno se ne libim da pokažem i tu stanu moje ličnosti.

Da li postoji ličnost čija bi imitacija bila poseban izazov za tebe?

 - Nikada nisam imala idole ili grupe koje sam posebno pratila i divila im se. Ja slušam različitu vrstu muzike, izvođače, ali volela bih da kroz dalji šou dobijam zadatke svetskih zvezda čiji nastupi podrazumevaju spektakle, poput ovog Lejdi Gage sa dodele EMA MTV nagrada. Iako nemamo puno vremena, jer su zadaci drugačiji iz nedelje u nedelju, volela bih da dobijam zahtevne nastupe koji će mi biti izazov. Uvek volim da naglasim da sam na učestvovanje u ovom takmičenju pristala jer nije isključivo pevačko. Da jeste, ne bih bila tu. Ovo je ipak nešto drugačije, jer ima veze sa mojim poslom. Imitacije volim, dobro su mi išle i tokom studiranja i to je razlog zašto sam ja tu. Upravo zbog toga, volela bih da dobijam što različitije zadatke.


(Foto: facebook) - Kao Nadica u TV seriji "Vojna akademija"

Bliži se premijera filma "Vojna akademija 2". Koliko si ti zadovoljna krajnjim učinkom?

 - Još uvek nisam stigla da pogledam gotov materijal, ali jedva čekam da odgledam film. Na dan premijere imaću snimanje šoua "Tvoje lice zvuči poznato", tako da ću se potruditi da stignem i na premijeru. Sličnu sitauciju sam imala i prilikom premijere "Montevideo, bog te video", kada sam iz pozorišta "Boško Buha" u kome sam igrala u predstavi "Igra u tami" žurila u Sava Centar...(smeh). Raduje me izlazak filma, jer smo naporno radili i dugo se čekalo na nastavak. Svi željno iščekujemo da pogledamo film, jer smo zaista lepo sarađivali na snimanju, dosta je mladih kolega i većina se zna od ranije, a rad sa Dejanom Zečevićem je bio posebno zadovoljstvo. Mislim da je on najbolji filmski reditelj, rad sa njim je bilo divno iskustvo i verujem da bi svako od nas voleo i u budućnosti da nastavi saradnju sa njim.

Dosta si atkivna na polju filma i serije, sada učestvuješ i u popularnom takmičenju, a da li pripremaš neku novu predstavu?

 - Počela sam sa probama u Narodnom pozorištu za predstavu "Žak". Marko Nikolić i ja igramo u toj predstavi, ali smo zbog privatnih i poslovnih razloga morali da odložimo probe, tako da smo došli do pola procesa. Početkom decembra ćemo nastaviti sa probama, pa ne mogu tačno da kažem kada će biti premijera.


(Foto: facebook ) Scena iz predstave "Dobri ujkica")

Ti si neko ko je najranije od svojih kolega sa klase krenuo da se pored studiranja bavi glumom, pri čemu si ostvarila zavidan broj uloga i široku lepezu karaktera. Epohe, moderna drama, film, pozorište, TV serije...U čemu najviše uživaš?

 - Mnogo me raduje što mogu da igram različite uloge. To je veliki izazov i iskustvo. Imala sam priliku da igram u modernim i klasičnim predstavama, serijama...Mislim da je čar ovog posla što možeš da igraš potpuno različite likove i kroz njih oživiš različita vremena i epohe. U Konstantinu je oživljena antika, "Dobri ujkica" je moderna drama koja se bavi savremenim problemima, Nadica iz "Vojne akademije" je opet, potpuno drugačija...To je prednost glumačkog posla i volela bih da i u budućnosti igram različite uloge.

Budući da trenutno učestvuješ u takmičenju koji podrazumeva i muzičku interpretaciju, da li je to možda uvertira za jedan mjuzikl? Da li te mjuzikl privlači kao žanr?

 - Kod nas jedino pozorište u kome možeš da odigraš pravi mjuzikl jeste "Pozorište na Terazijama". Iako do sada nisam igrala mjuzikle, kao žanr mi je interesantan. Mislim da je ta vrsta pozorišta dosta zahtevna, jer podrazumeva zahtevne muzičke kompozicije i fizičku spremnost. Ja sam samo jednom išla na audiciju za mjuzikl, za predstavu "Zona Zamfirova", kada sam ušla u uži krug, pa nije isključeno da ću nekada zaigrati i taj žanr. Videćemo (smeh).

(Foto: Naxi media)

Jesu li deca najiskrenija publika?

 - Jesu, definitivno (smeh). Odskora sam počela da držim časove glume za osnovce u školi glume "Maska". Vodim dve grupe - od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda, i to je neponovljivo iskustvo. To je posebna vrsta energije i rad sa decom me ispunjava. Isto tako, u pozorištu ne može ništa da im promakne, reaguju odmah, i uvek se radujem kada igram za decu.

Prisećajući se svojih glumačkih početaka, najpre u osnovnoj školi, potom u školi glume "Dadov" u grupi pokojnog prof. Vladimira Jevtovića, Tamara otkriva da i kod svojih učenika prepoznaje kreativnost i energiju što je posebno raduje. Od omiljene igre u detinjstvu "škola", do prve prave grupe učenika, mlada glumica ne krije da bi i u budućnosti volela da se bavi pedagoškim radom.

 - Moja mama je vaspitač i kao devojčica obožavala sam da idem sa njom u vrtić. Iako se sada ne bavi tim poslom, bila je zaista sjajna u tome, pa je možda ona doprinela da me rad sa decom zainteresuje. Uvek mi je bilo zanimljivo da budem "učiteljica", da pišem po tabli, ocenjujem..(smeh) Danas se moja sestra šali sa mnom i kaže da sada stvarno vodim evidenciju dolaska i ocenjujem učenike...Takva vrsta posla je pravo zadovoljstvo i pozitivno utiče na mene.

Tvoja porodica postala je bogatija za još jednog umetnika. Kako se jedna sestra oseća pred bratov odlazak na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnost?

 - Imala sam užasnu tremu i nisam mogla da verujem da ponovo prolazim kroz to. Pologanje prijemnog ispita je stresno za svakog glumca ili nekoga ko pokušava da upiše glumu. Sam proces je pun tenzije bilo da glumiš pred komisijom ili čekaš da se tvoje ime pojavi ili ne na spisku. Nisam se približavala fakultetu, to je umesto mene učinio moj dečko Petar, koji mu je i pomogao da spremi prijemni ispit. Za razliku od mene, on se glumom nikada pre fakulteta nije bavio, ali je pored mene počeo da se intersuje, da prati filmove, predstave i privukla je ga je kao poziv. Ipak, za nekoga ko nema glumačko iskustvo mislim da je bio odličan, upisao je glumu u klasi prof. Biljane Mašić, pa videćemo kako će se dalje odvijati. I sada mi je jako čudno kada pomislim da će jednog dana biti moj kolega i da ćemo možda zajedno odlaziti na audicije. Ne znam kako bih ostala ozbiljna kada bi se on našao na sceni sa mnom. (smeh)

Dosta radiš, a kako se relaksiraš u slobodno vreme?

 - Budući da sam dok radim uglavnom u zatvorenom prostoru, trudim se da budem što više u prirodi, da šetam, vidim se sa prijateljima, dragim ljudima i da se relaksiram koliko god mogu. Uglavnom dosta radim, ali slobodno vreme gledam da iskoristim da radim sve ono što mi prija.

Knjiga i pozorišna predstava za preporuku.

 - Ima dosta kvalitetnih predstava, ali ja uvek volim da izdvojim "Veliku dramu" u Narodnom pozorištu, "Mleko" u BDP-u, "Metamorfoze" u JDP-u...Ima dosta predstava koje bi publika trebalo da pogleda kad god je u mogućnosti, jer je pozorište poseban doživljaj i prava duhovna hrana. Knjiga -"Lovac na zmajeve" Haleda Hoseinija, preporučuje Tamara za Naxi portal.