Glumica Tamara Dragičević ubraja se među najpopularnije i najangažovanije mlade glumice. Njen rad jednako je zastupljen u pozorištu, na filmu i televiziji, a publika će 10. novembra imati piliku da je gleda u glavnoj ulozi Aske u filmu "Igra u tami", dok će na daskama Ateljea 212 zaigrati u Joneskovom Magbetu, koji se, po prvi put, igra u domaćem teatru.

Harizma, želja za progresom, energija i igranje u različitim žanrovima jesu svojstveni ovoj mladoj glumici, a ovoga puta, film "Igra u tami" pokazaće kako se jedna tema, vrlo uspešna na pozorišnim daskama, može realizovati i na filmskoj traci. U režiji Juga Radivojevića Tamara Dragičević, Vikor Savić i Vuk Kostić ispričaće ljubavnu priču o Aski i Vuku, koja se tiče svih nas.

- Ovo je već treća godina kako se radi na filmu. S puno ljubavi i entuzijazma smo se bavili njime i evo, konačno je došao trenutak premijere. Film je rađen po motivima priče "Aska i vuk" Ive Andrića, a ja igram Asku, devojku koja misli da odlazi na more, a zapravo završava u porodičnom bordelu porodice Vuka, Obrada, Živane...Ovo je jedna ljubavna priča koja se bavi i temama trafikinga i mislim da je dobro upozorenje za sve devojke.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Kakav je osećaj vratiti se nakon nekog vremena svojoj prvoj pozorišnoj ulozi? Kako sada posmatraš na Asku nakon više iskustva u poslu i sa današnjom zrelošću?

- Ona je rasla, kako sam i ja rasla. Aska je moja prva pozorišna uloga koju sam dobila na 3. godini studija glume, a sada je moja prva glavna filmska uloga. Menjala sam se ja, samim tim i ona. Ono što je isto i aktuelno u sadašnjosti ili bilo kom drugom vremenu jeste situacija u kojoj se Aska našla. Ta tragedija sa kojom se ona suočila je nešto što mogu da zamislim i da se poistovetim, pa sam tu situaciju proživljavala svakog puta kada sam je igrala u pozorištu i kasnije tokom snimanja filma. Situacija koja može bilo kome da se dogodi uslovila je da Aska nije obojena karakterom i da je nisam kreirala mnogo drugačije od sebe. Ona je jedna devojka sa puno energije, puna života, neko ko voli ples, ali situacija u kojoj se našla, uslovila je da se i ona menja.

Film tretira temu koja je veoma angažovana i sveprisutna. Da li mislis da će film doprineti jačanju svesti o ovom problemu?

- Mislim da hoće. Ovo je ipak jedna ljubavna priča u kojoj je sugerisano na problem trgovine ljudima i prostituciji. Ipak, film nije obojen eksplicitnim scenama nasilja i seksa, tako da nije "trn u oku", već je upozorenje mladim devojkama i na suptilniji način sugeriše na probleme. Ovde nije sve pretenciozno i jednostrano ukazano u smislu "Pazite!" i mislim da će upravo zbog toga biti jači efekat. Cela priča i film ukazuju da mislimo da je sve to daleko od nas i da te stvari nama ne mogu tako lako, jednostavno i za trenutak da se dogode. Ovaj film je, u tom smislu, svojevrsno upozorenje da to može svakom da se dogodi.

Nakon beogradske premijere u Beogradu, film će biti prikazan i u ostalim gradovima Srbije?

- Da, odmah nakon Sava Centra 12. novembra nas očekuje premijera u Novom Sadu, slede Niš, Kruševac, Čačak, Kragujevac...Tako da se može reći da nas očekuje mala turenja po Srbiji.


(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

"Igra u tami" bila je veoma posećena predstava pozorišta "Boško Buha", a reditelja Juga Radivojevića koji potpisuje i filmsku režiju mahom vezujemo za predstave. S obzirom na to da je ostao isti glumački i rediteljski tim, koliko vam je bilo interesantno da ovu priču radite kroz film?

- Bilo je interesantno i snimano je drugačije. Radili smo po segmentima i nismo kadrirali scenu po scenu. Igrano je filmski u pozorišnim okolnostima, tako da je bilo veoma inspirativno. Navikli smo da igramo kao predstavu, a sada su tu odjednom bile kamere koje su beležile svaki trenutak i Jug koji režira poglede, reakcije...Ceo proces bio je veoma interesantan.

Tamara je ostvarila veliki broj pozorišnih uloga. Nedavno je u matičnom pozorištu "Atelje 212" zabeležila i lep jubilej, 50. izvođenje komedije "Slavna Florens" u kojoj su joj partneri Gorica Popović i Ivan Mihailović, dok je sa glumačkim timom pomenutog pozorišta u predstavi "Ožalošćena porodica" dala jedno savremeno čitanje Nušića.

Pozorišna publika te može videti u brojnim predstavama, a među poslednjima je "Magbet" Ežena Joneska, koji predstavlja adaptaciju Šekspirove drame.

- Ovo je komedija, utoliko nam je bilo teže, jer je pravi izazov napraviti dobru komediju, joneskovski, pogotovo u vremenu kada je teško nasmejati ljude. Izazov je publici približiti priču, da bude razumljivo, jasno i smešno. Joneska kao pisca apsurda i komičnih situacija je divno igrati i zaista smo dosta radili na predstavi. Sada nam je neophodna publika, da čujemo njene reakcije i vidimo da li smo uspeli u našoj zamisli. Svi likovi su zanimljivi, a ja igram pratilju Lejdi Dankan koja je njena i leva i desna ruka. Ona je jedna žena kameleon koja je uvek spremna i tu, kao na tajnom zadatku. Pratilja u pravom smislu te reči. Nadamo se da će ovo biti predstava koja će se dugo igrati.

Tvoj brat, Miodrag Dragičević, krenuo je istim glumačkim stopama, i njemu se kao i tebi ukazala prilika da tokom studija zaigra u velikom ostvarenju, seriji "Čizmaši" koja beleži veliku gledanost. 

 - Jako sam srećna zbog njega. Sada kada je serija krenula da se emituje, mogu reći da sam pozitivno iznenađena kakvog brata glumca imam. Oduvek sam znala da imam divnog brata, ali činjenica da je dobar glumac i da se sjajno snašao me jako raduje i veoma sam ponosna na njega.