Svi imamo svoj trik protiv štucanja, ali šta kaže nauka?

Štucanje, odnosno iznenadni i ponekad neprijatni grčevi dijafragme, može biti prilično zbunjujuća pojava. Tokom štucanja dijafragma se naglo kontrahuje, a odmah zatim se zatvara gornji deo dušnika (glotis), što proizvodi karakterističan zvuk „hik“.

Iako štucanje može biti neprijatno i nezgodno, najčešće prestaje samo od sebe nakon kratkog vremena. Ipak, mnogi pokušavaju da ubrzaju taj proces raznim trikovima. Iako ne postoji siguran lek koji će ga odmah prekinuti, postoji nekoliko metoda koje se često preporučuju – mada nijedna nema dovoljno snažnu naučnu potvrdu.

1. Tehnike disanja

Zadržavanje daha na kratko vreme navodno povećava nivo ugljen-dioksida u krvi, što može pomoći da se „resetuje“ obrazac disanja i prekine štucanje.

Predlažu se i druge tehnike, poput disanja u papirnu kesu ili izvođenja modifikovanog Valsalvinog manevra. Ova metoda podrazumeva dubok udah, zatvaranje usta i pokušaj izdisanja uz naprezanje mišića, kao kada pokušavate da izbacite vazduh bez otvaranja usta.

Ove tehnike zasnivaju se na ideji da promena načina disanja može prekinuti refleks štucanja, ali nema garancije da će delovati.

2. Voda ili kristal šećer

Ispijanje veće količine vode i konzumacija kristal šećera, obe metode imaju za cilj da prekinu ciklus štucanja tako što stimulišu vagusni nerv, koji učestvuje u regulaciji kontrakcija dijafragme.

Iako mnogi ljudi tvrde da im ove tehnike pomažu, naučni dokazi koji to potvrđuju i dalje su ograničeni.

3. Nešto slatko ili kiselo

Slično kao kod pijenja vode ili gutanja šećera, veruje se da konzumiranje slatke ili kisele hrane može da stimuliše vagusni nerv i potencijalno zaustavi štucanje.

Ipak, dokazi koji podržavaju ovu metodu uglavnom se zasnivaju na ličnim iskustvima ljudi, a ne na obimnim istraživanjima.

4. Odvlačenje pažnje i opuštanje

Aktivnosti koje skreću pažnju sa štucanja ili podstiču opuštanje – poput brojanja unazad, koncentrisanja na disanje ili blage masaže područja oko dijafragme – nekima mogu pomoći da prekinu ovaj neprijatan ciklus.

Iako ove metode možda nemaju direktan fiziološki efekat, mogu pomoći tako što menjaju fokus i smanjuju pažnju usmerenu na štucanje.

Važno je napomenuti da navedeni načini imaju različit nivo naučne potvrde. Većina istraživanja zasniva se na pojedinačnim iskustvima ljudi ili malim uzorcima, dok i dalje nedostaju velika i pouzdana istraživanja o tome kako trajno zaustaviti štucanje.

U najvećem broju slučajeva, uobičajeni napadi štucanja jednostavno prođu sami od sebe. Najvažnije je imati strpljenja i sačekati da organizam sam prekine taj refleks.

Ipak, većina predloženih metoda je bezopasna i može se isprobati.

Ako ste pronašli trik koji kod vas redovno funkcioniše, moguće je da deo zasluge ima i placebo efekat. Naime, često verujemo da će nam određena metoda pomoći – a upravo to verovanje može uticati na naš doživljaj njenog efekta.