Bojan Marović je za Naxi pričao o ovoj numeri i samom nastupu na festivalu "Beogradsko proleće". Otkrio nam je da je on dete festivala i da su nekada festivali bili primarna stvar.

- Sad je malo internet pokvario celu priču. Sve se svelo na neke forme koje možda nisu dobre za muziku, ali na kraju kvalitet ispliva. Ako je neko dobar pevač on će biti dobar pevač gde god. Ako imaš pesmu, to je jedna valuta koja te obeležava i postoji i posle nas. Muzika ostaje na kraju - rekao je Bojan, ističući da festivali svakako treba da postoje, ali i da idu u korak sa vremenom. Sa svakog festivala treba da izađu pesme koje će ostaviti pečat. 

Marović je dodao da je izuzetno zadovoljan, da dobija pohvale za ovu numeru i da ga to raduje.

- Dobio sam sjajne komplimente od Ivana Bosiljčića i dobijam prelepe komentare za ovu pesmu. Ja se svaki put radujem kad dobijem pozitivnu reakciju - objasnio je Marović.

Popularni pevač se prisetio i da je refren za ovu numeru prvi put zapevao na obali mora u Buljaricama i zaključio da svako ima svoju sudbinu, ali da svi treba dosta da rade da bi došli do rezultata.

- Svako od nas kao autor, a prvenstveno kao čovek prolazi kroz različite faze u životu koje nas oblikuju kao ličnosti i važne su. Ja imam tu sreću da to mogu da stavim na papir i da se desi pesma, to je vrlo važno. Mislim da sam otišao korak napred što se tiče mog autorskog stvaranja. Srećan sam i što sam okružen ljudima koji me podržavaju u idejama. Raditi sa Duletom Alagićem, Strahinjom Đurićem, Dušanom Krsmanovićem... Bez njih pesma ne bi postojala... Sam naslov vam sve kaže... To je priča o muškarcu koji ne krije šta oseća u tom trenutku- zaključio je Marović.