Sunčanica: Proslava rođendana u Beogradu

Novo ostvarenje proslavljenog ruskog reditelja Nikite Sergejeviča Mihalkova, film "Sunčanica", svetsku premijeru imao je u Beogradu 3. oktobra, vrativši na taj način srpsku prestonicu na crveni tepih svetskih kulturnih metropola. Premijernoj projekciji prethodio je prolazak protagonista filma i počasnih gostiju crvenim tepihom, a ovaj događaj izazvao je veliku pažnju svetskih i domaćih medija. 

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 4.10.2014. - 09:20:00


(Foto: Naxi Media, autor: Željka Dimić)

Beogradski Sava Centar za ovu priliku, uređen je po ugledu na svetske filmske festivale, pa, iako ulaznice za premijernu projekciju nisu bile dostupne u slobodnoj prodaji, ispred Sava Centra okupio se veliki broj građana koji su došli da pozdrave filmsku ekipu. Crvenim tepihom pored reditelja, glumaca i saradnika na filmu prošetali su predstavnici političkog vrha u Srbiji, ali i eminentni umetnici poput Emira Kusturice, Radoša Bajića, Aljoše Vučkovića...


(Foto: Naxi Media, autor: Željka Dimić)

Reditelj Nikita Mihalkov došao je u društvu supruge, a Miloš Biković, crvenim tepihom prošetao je sa kolegama Martinšom Kalitom i Viktorijom Solovjovom, koji tumače glavne uloge u filmu.


(Foto: Naxi Media, autor: Željka Dimić)

Publika je u sali ovacijama pozdravila ulazak proslavljenog Oskarovca, a Nikita je, šaljivo, zamolio da aplauze ipak ostave za kraj filma.

Istog dana, na održanoj konferenciji za novinare, slavni reditelj je objasnio zbog čega je Beograd izabran za mesto održavanja premijere: 

- Pitali su se "Zbog čega Beograd?". Postoji nekoliko razloga. Prvi je zato što je Srbija primila desetine hiljada onih ljudi o kojima govorim u ovom filmu. Mnogi Rusi su bili prinuđeni da ostave domovinu i dođu u Srbiju, tu su živeli i tu su zemni ostaci generala Vrangela i generala Aleksejeva. Drugi, jeste veliki broj saradnika na filmu iz Srbije, među kojima su, pored Miloša Bikovića, tu i asistent režije Stanislav Popović, montažer Mića Zajc i drugi. Konačno, smatram da je premijera filma njegov rođendan, a on se uvek proslavlja sa prijateljima, objasnio je Mihalkov. 

Kako se sve to dogodilo? Radnja filma "Sunčanica" smeštena je u 1920. godinu prošlog veka na poluostrvu Krim i bavi se evakuacijom poražene "Bele armije" posle okončanja građanskog rata, a scenario je pisan po motivima pripovedaka Ivana Bunjina "Sunčanica" i "Prokleti dani". Novi film ruskog Oskarovca donosi očaravajuću priču o slučajnoj ljubavi. Samo jedna noć sa neznankom glavnog junaka dovodi do pravog bunila. Ta "sunčanica" ga ne napušta čak i za vreme "najprokletijih dana", propasti ruske imperije... Dosledan svojoj poetici i estetici koju godinama unazad prikazuje kroz svoje filmove, Nikita se i ovoga puta nije bavio odgovorima, već je, shodno i osnovnoj esenciji umetnosti, nastojao da postavi pitanja koja su od suštinske važnosti - Kako se sve to dogodilo?. Iako je ratni film, ovo nije film o ratu. Tematika pred publiku postavlja intelektualni zadak i mogućnost da se zamisli o svojim postpucima, preispita vrednosti i zapita kada i zbog čega nestaje nit ljudske povezanosti, ljubavi i zajedništava koja nam je po prirodi data.                             (Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)  - Na plakatu filma stoji pitanje "Kako se sve to dogodilo", a isto se pita i naš heroj na kraju, ali i mnogo puta tokom filma. Naš heroj stoji na kraju i razmišlja kako je to moglo da se desi. Mislima se vraća deset godina unazad kada ga je zadesio “toplotni udar”. On se seća jednog lepog dana, plovidbe po Volgi kada je sve je bilo lepo, tužno i opušteno, romantično…On se pita kako se onda dogodilo da danas stoji tu gde jeste. Mi Sloveni imamo jednu karakterističnu crtu, a to je da ne učimo na vlastitim greškama. Počinjemo da učimo onda kada je već kasno, kada dođemo do kraja. Kasno počinjemo da postavljamo pitanje – Zašto se to desilo? Ko smo mi? Zašto živimo? Zašto čitamo Dostojevskog, Tolstoja? To su veoma savremena pitanja, koja su važna. Mi se često pitamo kako živimo, a ne zbog čega živimo? I u tom smislu, to je poruka.  Ja sam za ovaj film tražio mlade glumce koji će se revnosno odnositi prema svojoj profesiji i postaće jednog dana zvezde, koliko već u ovom filmu, objašnjava Mihalkov.

Kroz ovu priču vodi nas ekipa mladih glumaca – Martinš Kalita, Viktorija Solovjova i Miloš Biković koji imaju reči hvale u vezi saradnje sa Nikitom Mihalkovim. Mlada glumica, kojoj je ovo i debitantska uloga objašnjava:

 - Ovo je sve neverovatno za mene. Ovo je moja prva uloga na filmu i sve je u početku bilo jako teško. Ipak, kako smo više ulazili u proces, postajalo je lakše. Ne mogu nikako jednom rečenicom da vam opišem  film i iskustvo vezano za njega. Mnogo je emocija u meni. Ovaj film je promenio moj život.

 - Mihalkov ima dar majeutike, te babičke veštine da stimuliše glumca da se zamisli nad onim što radi i dođe do odgovora, objasnio je Biković.

Martinš Kalita, kome je poverena glavna muška uloga, za potrebe filma morao je da se ugoji 20 kilograma, ali i pored fizičke promene koju je doživeo, rekao je da mu je najveći izazov bio da dočara snažne emocije i unutrašnja previranja, bez mnogo teksta.  


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Kako karte za premijernu projekciju nisu bile dostupne u prodaji, pokrenuto je pitanje distribucije i mogućnosti da svi ljubitelji opusa Nikite Mihalkova pogledaju “Sunčanicu” u domaćim bioskopima.

 - Mislim da je interesovanje za ovaj film ogromno i bila bi prava šteta da se ne otkupi, rekao je Miloš na konferenciji za novinare, smatram da nije normalno da kada uđete u biskop na reperotaru imate deset američkih filmova i nijedan ruski, rumunski ili drugi evropski film. Mislim da bismo svi bili bogatiji kada bi se pravila selekcija filmova i birala najbolja ostvarenja iz različitih zemalja Tako bi konkurencija bila jača i gledali bismo kvalitetnije filmove.

Za sada nije poznato kada će novo ostvarenje Nikite Mihalkova biti dostupno u bioskopima. Do tada, ostaje podatak da je Beograd bio središte svetske premijere proslavljenog ruskog reditelja i da se srpska prestonica na taj način vratila na velika vrata svetskih kulturnih metropola.