Stefan Milenković: Virtuoz koji je spojio muziku i oblake

Nakon uspešne koncertne sezone, Stefan Milenković je odlučio da obraduje domaću publiku 28. decembra u Sava Centru, gde će imati priliku da predstavi projekat Tango Compas. Pored koncerata, Milenković je podjednako posvećen i pedagoškom radu sa svojim studentima na Univerzitetu u Ilinoisu, a sve preostalo vreme koristi kako bi uživao u različitim hobijima, kojih ima na pretek i koji su ponekad gotovo nespojivi. U razgovoru za Naxi portal, naš poznati virtuoz otkriva šta je naučio od svojih studenata, zašto veruje u ljudski potencijal, ali i šta očekuje beogradsku publiku na predstojećem koncertu.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 28.11.2014. - 14:51:00


(Foto:Naxi media/Autor:Željka Dimić)

Nakon majskih poplava koje su zadesile Srbiju i zemlje u regionu, hitno ste reagovali i organizovali humanitarne koncerte u Čikagu, Njujorku, Beogradu i Torontu. Kakav je bio odziv publike tim povodom? Da li ste stekli utisak da su ljudi bili svesni ozbiljnosti situacije?

- Odziv publike je bio fenomenalan, sa rasprodanim salama svaki put. To samo potvrđuje jednu univerzalnu ljudsku solidarnost kada su suočeni sa apsolutnim i direktnim nepogodama. Onda je i reakcija apsolutna i direktna.

Iako se nikada ne razmećete tom činjenicom, Vi se već godinama bavite humanitarnim radom, a za to ste i nagrađivani. Kada se "probudila" ta potreba u vama?

- Mislim da to imamo svi, mada nemaju svi – barem na prvi pogled – priliku da to i sprovedu u delo. Ja imam sreću da se bavim takvom profesijom gde je veoma lako pomagati drugima kroz koncerte. Stvaram muziku, radeći nesto što volim, publika dobija ugođaj javnog nastupa, a neko treći od toga ima direktne koristi. Po meni nema lepšeg načina da se bude muzičar.

“Padobranstvo na neki način odgovara mojoj ličnosti. Kao i u muzici, imate mnogo pripreme, provere, ali onda kada izađete na scenu nema više nazad.”

 
Putujete dosta i gotovo bez prekida. Da li postoji neki grad (pored Beograda) u koji volite često da se vratite?

- Moram da priznam da radije idem negde u prirodu nego u grad. Iako volim grad, više mi prijaju šarmantni gradići po meri čoveka. Takvih ima mnogo u Evropi, a naravno i u Americi, pogotovu na zapadu gde ćete naći neobične i relativno izolovane gradiće u kaubojskom stilu i locirane na geografsko-estetski fantastičnim mestima.

Već nekoliko godina predajete na Univerzitetu u Ilinoisu, a nekoliko puta ste izjavili da ste zahtevan profesor, ali da to sve stavljate u "ambalažu humora", jer je i Vaša ličnost takva. Vaši studenti su sigurno mnogo toga naučili od Vas, ali da li ste i Vi nešto uspeli novo da naučite od njih? Kako doživljavate taj pedagoški deo Vaše karijere?

- Ja sam sve naučio od studenata. Odnosno, znanje ostaje samo teoretsko dok ga ne prenesete nekome, i taj neki to prihvati i napreduje. Dok ne dobijete tu povratnu informaciju, vaše znanje ostaje korisno možda samo vama. Mislim da je u pedagogiji veoma važno iskustvo, jer jednostavno nailazite na mnogo različitih profila studenata, a svako od njih reaguje na svoj način. To je dosta široka tema, jer ne obuhvata samo violinsko znanje, već generalan odnos sa ljudima, psihologiju i tako dalje. U svakom slučaju, pedagogija je mnogo doprinela i mom muziciranju.

Poznato je da ste oduvek imali takmičarski duh i da trema pred izlazak na scenu nije predstavljala prepeku za Vas. Kako pomažete studentima koji imaju taj problem? Kako ih savetujete?

- Svako ima tremu, odnosno oseća nešto što ide od blagog osećaja odgovornosti i ushićenja, do skoro paralizujućeg straha. Razlika je jedino kako se ko sa tim osećajem straha nosi. Za studente imam razne metode koje im dajem da smanje nervozu na minimum, u zavisnosti od njihove ličnosti. Generalno, strah je prirodna i neophodna pojava za naš opstanak koja se manifestuje u telu: adrenalin, ubrzan rad srca, stezanje mišića, znojenje itd. i sve ono sto nas priprema za akciju bežanja ili borbe. Problem je što to u današnjem dobu osećamo i kada nemamo direktno ugrožen zivot, već se pretvara u stres koji onda zna da bude konstantan jer osećamo da smo nekako egzistencijalno ugroženi. Mislim da je prva stepenica prepoznati taj osećaj straha u sebi, ali ne dopustiti da ta telesna manifestacija stvara misli straha. To je ono što je najštetnije – negativno razmišljanje, koje onda može da stvara - i održava - i samo telesno osećanje straha. Začaran krug koji često ne prestaje sve dok ne prestane ta "opasnost" koja nas "ugrožava", u ovom slučaju recimo nastup. Znači, vladati svojim telom, i pre svega disanjem koje smiruje pre svega um - a onda i telo - možete ublažiti i čak eliminisati taj negativni ciklus. Ima još dosta ideja na tu temu, ali već sam se raspričao i previše...

Jednom prilikom ste izjavili da je ono u šta verujete ljudski potencijal. Da li i dalje stojite iza toga?

- Da. Naravno, nije lako nekada to prepoznati, jer ako gledamo vesti i čitamo novine, deluje da čovečanstvo više naginje na negativnu realizaciju tog potencijala. Ali ako se gleda ipak globalnija slika, na ovoj planeti ima i te kako mnogo lepih stvari. Problem je, nažalost, što mediji žive od vesti koje su senzacionalne i igraju na našu morbidnu fascinaciju nezgodama, smrću, udesima, intrigama, i onda se prirodno stiče utisak da je ceo svet takav.

Iza sebe imate bogatu diskografiju, s akcentom na kompozicijama J.S. Baha i Nikola Paganinija. Da li trenutno pripremate saradnju sa nekom muzičkom produkcijskom kućom i šta je to što biste želeli sledeće da snimite na nekom od nosača zvuka?

- Ove godine je izašao CD Tango Compàs na kome sarađujem sa slovenačkim harmonikašem Markom Hatlakom, kao i pijanistom Markom Crnčecom i basistom Lukom Hermanom Geiserom. U sledećih godinu dana bi trebalo da izađe i novi CD sa gitaristom/lautistom Edinom Karamazovim "Mozaique", kao i Brahmsov i Glazunov violinski koncerti sa RTV Simfonijskim Orkestrom Slovenije i dirigentom En Shaom. Imam još i CD recital koji sam snimio sa pijanistom Rohanom De Silvom koji isto očekujem da izađe negde do leta 2015. godine.

“Moram da priznam da radije idem negde u prirodu nego u grad. Iako volim grad, više mi prijaju šarmantni gradići po meri čoveka.”

Nekoliko puta ste naveli da je jedna od prednosti putovanja dok ste bili dečak bila ta što ste mogli da igrate video igrice mnogo pre svojih vršnjaka u zemlji. Da li i danas neka zanimliva igrica može da privuče Vašu pažnju, ili se ipak pre odlučite za knjigu ili neki dobar film?

- I dalje volim igrice (smeh), mada naravno čitam i knjige i gledam filmove. Recimo, u poslednje vreme mi se dopala igra Dark Souls, a povremeno igram i World of Warcraft, Heartstone i čak Heroes of the Storm (da, ja sam gejmer, i dalje!). Od knjiga trenutno čitam "Pranayama – the breath of Yoga" Gregora Maehle-a, jer vežbam Ashtanga Vinyasa jogu i volim da je izučavam i sa filozofske strane, ne samo asane (fizičke vežbe). Zadnji film koji sam video je bio stari "Brak na italijanski način" sa Sofijom Loren. Mislim da ćete teško naći neku logiku u mojim interesovanjima, jer su dosta raznovrsna (smeh).

U jednom intervjuu ste izjavili: "Mislio sam da mi je voda interesantna, a u stvari - nije. Vazduh je, jer je to nešto nepregledno, potpuno drugi svet. Taj vazduh gore je uvek čist i nekako živ, taj element između aviona i zemlje nije prazan, nego je veoma gust i oblikuje se, nekako." Možda skok sa padobranom ima i više sličnosti sa muzikom, nego što to izgleda?

- Padobranstvo na neki način odgovara mojoj ličnosti. Kao i u muzici, imate mnogo pripreme, provere, ali onda kada izađete na scenu nema više nazad. Tako je i kada izađete iz aviona. Dobro, možda ne BAŠ tako (smeh), ali ima nešto u toj čudnoj kombinaciji kontrol frika-hazardera-kreativca koja odlikuje upravo mnoge umetnike.

Da li se u slobodno vreme bavite i kulinarstvom? Kuhinja koje zemlje Vas je posebno privukla?

- Italija, Italija i onda ponovo Italija.

Svaki Vaš nastup u Beogradu je posebno iskustvo za domaću publiku, a verujemo i za Vas. Kakvi su Vaši planovi kada je sledeći prestonički koncert u pitanju?

- 28. decembra predstavljamo projekat Tango Compàs u Sava Centru, sa specijalnom gošćom Aleksandrom Kovač.

Osim što nastavljate da se bavite pedagoškim radom, koji su Vaši planovi kada je koncertna aktivnost u pitanju?

- Ove godine do sada sam imao oko sedamdesetak koncerata, tako da se sada radujem malom zatišju, a onda od druge polovine januara ponovo kreće ludnica. Za raspored predstojećih koncerata najbolje je posetiti moj sajt.