Na pitanje zašto je rešio da na CD stavi toliki broj numera, kada je to mnogo više nego što se uobičajeno nađe i na duplom albumu, Staša je objasnio:

- Meni je 43 godine, za svaku godinu po jedna je pesma. U stvari, ovaj album je deo moje životne priče. Moja majka, inače nastavnica srpskog, volela je knjige, lepe reči, pa je i sama pisala stihove. Umrla je 2000. godine, a nakon toga ja sam raščišćavao njene stvari. Tražio sam njene pesme, ali ih nigde nije bilo. Nekoliko godina kasnije, saznao sam od njene prijateljice da su pesme bile u časopisima koje je skupljala. Setio sam se da sam, između ostalog, bacio njenu veliku kolekciju magazina „Burda“ kako ne bi samo skupljala prašinu po kući... I tako sam ostao bez tih njenih pesama... Više od decenije kasnije, u Budvi, u jednoj muzičkoj prodavnici, dok sam isprobavao neku gitaru prišao mi je vlasnik jednog kafića u Budvi i predložio mi da sviram u njegovom kafiću... Iako sam mu objasnio da ja sviram za svoju dušu, ubedio me je i ostao sam tam celu sezonu. Setio sam se kako mi je majka kupila gitaru od svoje male, profesorske plate i plašila se kako će me to zadovoljstvo kratko držati... I, nekako sam osećao da to što radim ima veze s tom mojom prvom gitarom, da mi je majka nije uzalud poklonila... Onda mi je prošlog septembra palo na pamet da bih mogao da snimim album. Raspitao sam se i javio nekim ljudima. Tako sam uzeo pesme od Dragana Brajovića Braje, od Saše Miloševića Mareta i Gorana Velinova Panče. Oni su mi poslali demo snimke pesama. Panča mi je greškom poslao samo muziku, bez teksta, pa sam ja napisao tekst (to je nmera „Prevari me“ koja se nalazi na albumu). Nakon toga sam napravio muziku i tekst i neke svoje pesme pustio Marku Konu i Braji. Rekli su mi da sam talentovan, da ja to mogu, da moje pesme imaju emociju, ukazali mi gde grešim... E, onda sam ja napravio 150 pesama za 30 dana! Mislim da mi je trebalo po 15 minuta za muziku i tekst, toliko sam snažno bio inspirisan. I opet, setio sam se onih majčinih pesama koje sam bacio, koliko mi je žao što ona nije pored mene... Tada sam odlučio da napravim album sa 43 numere i tako zahvalim majci za svaku godinu života, za podstrek koji mi je pružala - objasnio je Staša.

Staša Brajović je rođeni Novosađanin, dugo godina je bio vlasnik fotografske radnje, a leta je provodio fotografišući turiste u Budvi gde ima rodbinu. Planira da se s ovim albumom, na kojem su sve pesme njegove, sem četiri Brajine, tri Maretove i jedna Pančova, prijavi za Ginisovu knjigu rekorda i da iduće godine objavi CD sa 44 pesme. I tako bi svake godine obajvljivao album s pesmom više.