Šta se dešava sa vašim mozgom kada prestanete da se žalite na nedelju dana?

Sedite sa prijateljem na kafi i odmah počnete da pričate o stresnoj vožnji do posla. Kada stignete kući, šaljete poruku majci da je prijatelj kasnio i da vas nije ni pitao kako vam se sviđa novi stan. Iako izbacivanje frustracija u trenutku može da donese olakšanje, ono zapravo može dodatno da pojača stres.

„Žaljenje stvara utisak da, ako pričate o svojim problemima, zapravo nešto preduzimate povodom njih“, objašnjava klinički psiholog i profesor na Univerzitetu Ješiva Sabrina Romanof. „Ljudi često nesvesno veruju da će, ako se dovoljno opterećuju problemima i neprestano ih analiziraju, na neki način doći do rešenja.“

Stalno žaljenje može da učini da se osećate zarobljeno, iscrpljeno i razdražljivo. S druge strane, prihvatanje situacija koje ne možete da promenite može da poboljša raspoloženje i pogled na život. Tako ćete više uživati u sadašnjem trenutku i vremenu provedenom sa voljenima, umesto da dozvolite da vam sitne neprijatnosti pokvare ceo dan.

Zašto nam žaljenje prija?

Ako ste poput većine ljudi, verovatno se teže sećate pohvala koje ste juče dobili na poslu nego nečije uvrede od pre pet godina. „Naš mozak prirodno više pažnje posvećuje negativnim iskustvima, pa razgovor o njima dolazi gotovo spontano“, kaže neuropsiholog Sanam Hafiz, direktorka centra Comprehend the Mind. Osim toga, osećamo se potvrđeno kada nas neko sasluša i složi se sa nama.

Još jedan razlog zbog kog se žalimo jeste taj što nam to daje osećaj kontrole. Kada smo frustrirani ili preopterećeni, izražavanje osećanja smanjuje neizvesnost. Čak i ako zamišljamo najgori mogući ishod, lakše nam je kada mislimo da znamo šta nas čeka.

„Kratkoročno, žaljenje može da deluje prijatno jer nam daje utisak da nešto preduzimamo i menjamo situaciju, iako nas zapravo zadržava na istom mestu“, kaže Romanof.

Loše strane stalnog žaljenja

„Neprestano žaljenje usmerava pažnju isključivo na ono što ne funkcioniše, umesto na ono na šta zaista možete da utičete“, objašnjava Hafiz. „Zbog toga problemi deluju veći i trajniji nego što zaista jesu.“

Istovremeno, mozak iznova prolazi kroz iste negativne misli, što može da pojača osećaj anksioznosti.

Romanof dodaje da žaljenje često stvara osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti. Ljudi tada razvijaju uverenje da nemaju kontrolu nad ishodima svojih postupaka, pa uspehe pripisuju sreći ili okolnostima, umesto sopstvenom trudu. Čak i kada postoje rešenja, imaju osećaj da ništa ne mogu da promene.

Žaljenje je povezano i sa pesimističnim pogledom na svet.

„Iako vas pesimizam može privremeno zaštititi od razočaranja, vremenom postaje samoispunjavajuće proročanstvo i polako vam oduzima radost koju donosi pozitivniji ili makar neutralniji pogled na život“, kaže Romanof.

Hafiz dodaje da posledice nisu ograničene samo na raspoloženje – mogu da trpe i odnosi sa drugim ljudima, koji vas vremenom mogu povezivati isključivo sa negativnošću.

Šta dobijate ako sedam dana ne kukate?

Sasvim je prirodno da poželite da se požalite kada stvari ne idu po planu.

„Zdravo izbacivanje emocija ima svoje mesto, ali ako ostanete zaglavljeni u tome, teško ćete krenuti napred“, kaže Hafiz. „Kod većine ljudi nedelju dana je dovoljno da primete prve značajne promene.“

Veća samosvest

Stres često izvlači naše najgore navike. Možda ćete primetiti da previše analizirate situacije ili se stalno žalite drugima kada imate mnogo obaveza.

„Pauza od žaljenja pomaže vam da uočite koliko često se vaš um automatski fokusira na ono što nije u redu“, kaže Hafiz.

Romanof dodaje da nas žaljenje čini impulsivnijima.

„Često niste ni svesni koliko ova navika iskrivljuje način na koji posmatrate situacije“, kaže ona. Ipak, smatra da je sedam dana tek početak i preporučuje izazov od 30 dana bez žaljenja, jer je za promenu navika obično potrebno oko mesec dana.

Manje anksioznosti

Svakodnevne sitnice lako mogu da izazovu nervozu i razdražljivost. Kada se manje žalite, ostaje vam više mentalne energije za rešavanje problema i donošenje odluka.

„Već za nedelju dana možete da primetite obrasce žaljenja kojih ranije niste bili svesni“, kaže Hafiz. „To možda neće potpuno promeniti način razmišljanja, ali može značajno da promeni perspektivu.“

Takođe, manje vremena provodite vraćajući se na neprijatne događaje, što može da smanji nivo anksioznosti.

Više prostora za pozitivne misli

Kada svesno prestanete da se fokusirate na negativno, ostavljate više prostora za prijatna osećanja.

„Kada naučite da upravljate svojim mislima, mnogi ljudi primete veliko poboljšanje raspoloženja“, kaže Romanof.

Bićete motivisaniji i imaćete više energije kada ne trošite vreme na prigovaranje zbog svega što vas čeka.

„Možda ćete primetiti da se osećate zahvalnije, i to sasvim prirodno“, dodaje Hafiz.

Poenta nije da ignorišete probleme, već da se podsetite svega što vašem životu daje smisao i pomaže vam da pregurate teške trenutke.

Kvalitetniji odnosi sa drugima

„Može da izgleda kao da vas zajedničko žaljenje zbližava, ali takva prijateljstva često počivaju na negativnosti, koja vremenom postaje iscrpljujuća“, kaže Romanof.

Prekid ove navike može da učini razgovore prijatnijim i kvalitetnijim, smatra Hafiz. To ne znači da ne treba da se poverite bliskim ljudima, već da pokušate da razgovor usmerite ka mogućim rešenjima, umesto da se neprestano vrtite oko problema.

Kako da se oslobodite ove navike

Promena navika zahteva vreme. Umesto da preko noći prestanete da se žalite, pokušajte sledeće korake.

Zapisujte svoje misli

„Pun mi je mejl. Imam sastanke jedan za drugim. Zaboravio sam punjač.“

Možda ćete se iznenaditi koliko negativnih misli svakodnevno prolazi kroz vašu glavu.

„Prekinite taj obrazac tako što ćete zapisati misao, emociju koju izaziva, a zatim i realniju i uravnoteženiju alternativu“, savetuje Romanof.

Ona preporučuje i da odredite posebno vreme za brigu. Na primer, odvojite 20 minuta na kraju dana za sve ono što vas muči. Kada vreme istekne, pređite na neku drugu aktivnost.

Zastanite pre nego što reagujete

Obratite pažnju na situacije koje kod vas izazivaju potrebu za žaljenjem – bilo da čekate u redu u prodavnici ili razgovarate sa kolegama posle sastanka.

„Pre nego što nešto kažete, zapitajte se da li tražite rešenje, podršku ili samo želite da se požalite“, savetuje Hafiz. „To kratko preispitivanje pomoći će vam da razgovarate promišljenije.“

Promenite način na koji gledate na situaciju

Posle neuspeha lako je upasti u razmišljanje: „Zašto se ovo baš meni dešava?“

Umesto toga, Hafiz predlaže da se zapitate:

Šta mogu da naučim iz ove situacije?

Na koji njen deo mogu da utičem?

„Male promene u načinu razmišljanja mogu da naprave veliku razliku u tome kako se osećate“, kaže ona.

Još jedan koristan način jeste vežbanje zahvalnosti. Vodite dnevnik zahvalnosti ili svakog dana podelite sa bliskom osobom nekoliko lepih stvari koje su vam se dogodile.

„Kada svakodnevno zapisujete ono što je bilo dobro, trenirate mozak da primećuje pozitivne stvari, umesto da automatski traži ono što nije u redu“, zaključuje Hafiz.