Predstave iz Slovenije ili u režiji slovenačkih autora su na Bitefu tradicionalno, zahvaljujući svojim umetničkim dometima, najzastupljenije iz regiona bivše Jugoslavije. Na 53. Bitefu 2019. godine, produkcija Slovenskog narodnog gledališča Drama Ali: strah jede dušu u režiji Sebastijana Horvata je osvojila sve nagrade festivala: Gran pri Mira Trailović, nagradu Politike za režiju i nagradu publike, dok je sličan uspeh (Gran pri) Horvat postigao i prošle godine s predstavom Cement Beograd u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.

Na 56. Bitefu beogradska pubilka će imati ekskluzivnu priliku da vidi rad čak dvoje slovenačkih reditelja najmlađe generacije. Njihov rad je u Sloveniji već dobio višestruka priznanja, ali će, u svetskom kontekstu, biti „otkriće“ 56. Bitefa.

Produkcija Solo (koprodukcija ljubljanske Maske i SNG-a) u režiji Nine Rajić Kranjac bavi se ličnim profesionalnim preispitivanjem rediteljke, njenog položaja u poslu kojim se bavi, te slovenačkim pozorišnom okolnostima. Iako su i ostali učesnici u predstavu uneli svoje materijale (te je možemo tretirati kao oblik devised theater-a), ona, ipak, ima taj autobiografski karakter, čemu presudno doprinosi činjenica da sama rediteljka igra u predstavi (i to vrhunski). I njena i igra drugih izvođača (profesionalnih glumaca) vrlo je slobodna, improvizatorska, performerska, telesna, uz česte žanrovsko-stilske promene. Izvodiće se u novom, spektakularnom prostoru u okviru Luke Beograd.

Posle otkazivanja predstave Pluća na prošlogodišnjem Bitefu zbog okolnosti izazvanih pandemijom, publika Bitefa će konačno imati priliku da se upozna sa radom Žige Divjaka. Produkcija Krize Slovenskog mladinskog gledališča i Maske svoju svetsku premijeru imaće upravo na Bitefu. Ova predstava je svesno ostavljena za sam kraj festivala jer ona širi tematski okvir glavnog programa: ne tretira samo društvene probleme vezane za rad, već i filozofski fenomen krize kao takve. Ovom se fenomenu prilazi iz više perspektiva, pored negativnih aspekata krize ukazuje se i na one druge, potencijalno stimulišuće, te tako, posle tematski pretežno sumorne selekcije, ipak pružamo svetlo na kraju tunela.