Slobodan Boda Ninković za Naxi portal

Naš proslavljeni glumac Slobodan Boda Ninković govori za Naxi portal o predstavi Savršen kroj, seriji Mokra gora, ali i o budućim projektima.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 8.11.2013. - 10:30:00


Foto:(naxi promo)

Šta mislite šta je u tako velikom broju privuklo publiku u vezi sa Vašom novom predstavom "Savršen kroj"?

- Pre svega mislim da je to dobar povod za "igru", a to je Vlada Đurđević koji je autor predstave "Ne igraj na Engleze" i serije "Ono kao ljubav" i mnogih drugih. On je jedan izuzetan pisac, koji pripada generaciji mlađih scenarista, koji je uz to i vredan i hoće da piše, jer obično kada autori napišu nešto što im "prođe" dobro, hoće malo da "uživaju" u tome, a ovaj čovek stalno radi i piše. Pele i ja smo se dogovorili, našli se sa Vladom, objasnili mu šta hoćemo. On je sve brzo shvatio i napisao vrlo dobro i mi sad to lepo igramo i to narod očigledno prepoznaje. Ta predstava nema gotovo nikakvu reklamu, ali evo sad malo promocije, s obzirom da nećemo biti samo u pozorištu, već ćemo izvesti predstavu i u Domu sindikata, 12. novembra. Inače za ovu predstavu ide reklama "od usta do usta" i onaj ko je vidi, to preporuči i to je puno do kraja godine, sve je rasprodato.

Jednom prilikom ste spomenuli da je ova predstava pripada svojevrsnom "sit down" žanru . Na šta se to tačno odnosi?

- Malo je sve to šaljivo naravno, ali u stvari to je naša želja da u ovom brzom vremenu, kada sve radimo na brzinu i kada je sve "instant" mi želimo da poručimo publici da dođu, sednu lagano i da se opuste i uživaju - sat i petanaest minuta, dva sata, nije bitno, jer je bitno da ljudi nauče da imaju vremena za sebe i da će tako moći i mnogim drugim stvarima da pristupe opušteno i smireno. Prema tome to je osnovna ideja žašto je "sit down" - sedite, opustite se i uživajte.

S obzirom da ste već sarađivali sa Radošom Bajićem, kako ste pristupili novoj seriji "Ravna gora", pošto su takvi projekti vrlo naporni i zahtevni za glumačku ekipu, jer se snimaju i po nekoliko godina?

- Napori su najveći za Radoša i njegovu najužu ekipu koja ga prati - tehničku, rediteljsku i producentsku. Nama glumcima je to deo posla. To jeste kompleksan posao i zahteva punu pažnju i sve, ali kako bi se reklo najvažnije je kako se stvari postave, a Radoš to ume dobro da postavi, tako da je na nama glumcima samo da se u tim okvirima lepo postavimo, i onda je to uživancija, iako naravno to ume da bude i teško i naporno. Svaki posao ima svoje lepe i ružne strane, i svaki posao može da bude i lak i težak, a težak je ukoliko se obavlja u nekim teškim uslovima i okolnostima, ali ako se radi sa voljom i energijom i sa ljubavlju onda on ne može nikada da bude toliko težak da bismo mi od njega odustali.

Film "Bubice i heroji" bi trebao uskoro da doživi svoju premijeru. Kakva su Vaša iskustva u vezi sa ovim filmom?

- Sada je sve gotovo, jer sam se ja čuo sa Petrom Pašićem, koji je reditelj i autor kompletnog filma i on mi je to rekao. Trebalo je dosta novca za post produkciju, a toga nije bilo u državi, pa je onda aurtorska ekipa to lagano radila, tražili su prijatelje koji bi pomogli film. Tehnički je bilo vrlo zahtevno, ali dovedeno do tog nivoa da će film moći ravnopravno da ide na sve svetske festivale - tehnički apsolutno zadovoljava sve standarde, a i umetnički ima jednu poruku koja je malo nekarakteristična za nas i biće malo čudna za naše gledaoce, ali biće vrlo zanimljivo. To je film koji se uskoro šalje na gledanje zbog raznih festivala - Berlinskog, Kanskog i ako tu prođe onda posle ide u bioskope.

Da li smatrate da taj žanr igrano-animiranog filma ima budućnost kod nas?

- Mislim da Petar nije posegnuo za tim da bi napravio efekat, nego je apsolutno bila potreba da se uradi nešto tako ne bi li on saopštio svoju poruku. Pre tome, to je sasvim opravdano.

U poslednje dve,tri godine, sve su učestaliji filmski i televizijski projekti u kojima učestvuju mladi umetnici. Šta Vi mislite o novim glumačkim generacijama?

Mogu samo da se radujem i da se nadam da će biti sve više takvih stvari, jer to je jedina stvar koja može da donese prosperitet, koja može da pomogne da mi krenemo dalje. Jedna generacija ne može da bude u žiži interesovanja duže od nekih pet, šest godina. Ona može da traje 30 godina, to je u redu, ali treba dati šansu i mladim ljudima koji se školuju za to, koji donose neku svežu energiju, neke sveže ideje. I ne samo glumci, nego i pisci i reditelji kojima treba dati više šansi na televiziji, filmu i u pozorištu.