Iako je čovečanstvo ostvarilo neverovatne podvige tokom svoje kratke istorije, mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća da se zaista osećaju – srećno. Potraga za srećom stara je koliko i civilizacija. Generacije i generacije ljudi promišljale su o tome šta ih čini zadovoljnim, a u savremenom dobu psiholozi pokušavaju da sreću izmere i podstaknu u širokim razmerama, kao deo javnog zdravlja – primer za to je "Izveštaj o svetskoj sreći".

Društvena vrednost pojedinca najčešće se meri uticajem koji ima na druge. Stručnjaci ističu da nije reč o nečemu što je urođeno, već o veštinama koje se razvijaju vremenom. Biti osoba koju drugi cene i vole znači znati kako se povezati s ljudima na pravi način.

Milenijalci su poznati i kao Generacija Y, a rođeni su u periodu između ranih 1980-ih i sredine 1990-ih. Nakon njih došla je generacija Z (Gen Z), takođe poznata kao Post-Milenijalci, Zoomeri ili iGen, odnosno oni rođeni od sredine 1990-ih do ranih 2010-ih.

Neki ljudi mere uspeh kroz životni standard, prihod ili profesionalni status, dok ga drugi vide kao unutrašnje ispunjenje. Bez obzira na to kako neko definiše uspeh, svakodnevne navike igraju ključnu ulogu. Neuspešni ljudi često ne shvataju da ih njihove rutine sputavaju. Promena ovih navika može im pomoći da krenu napred, ali je neophodna i promena načina razmišljanja.