Sećanje na Vladu Divljana

Divljan je iza sebe ostavio bogato i raznoliko muzičko stvaralaštvo na polju rock, pop, filmske i muzike za decu.

Od 1985. godine nastavlja samostalnu karijeru. Sa pijanistom Aleksandrom Šandorovim sarađuje na albumu "Tajni život A. P. Šandorova". Polje stvaranja usmerava i na muziku za decu i sa Srđanom Gojkovićem Giletom ("Električni orgazam"), učestvuje u pozorišnom komadu "Rokenrol za decu". Radi i na "Rokenrol bukvaru" za poznatu dečiju emisiju "Fazoni i fore", koju je vodio Ljubivoje Ršumović.

Tokom 1990. godine Divljan, Piko Stančić, Srđan Gojković Gile i Zoran Radomirović Švaba objavili su album "Lutka koja kaže ne", a autori tekstova su Divljan i Gojković.

Poslednjih godina karijere uspešno sarađuje sa bendom "Ljetno kino Big Band" sa kojim objavljuje "4 godišnja doba". Na pomenutom albumu se nalaze pesme: "Najlepša", "Vodim te na more", "Samo jednu ljubav imam" i "Iza osmeha".

Divljan je ostvario i zapažen rad na polju filmske umetnosti, među kojima su filmovi: "Let u magli", "Kako je propao rokenrol", "Tri palme za 2 bitange i ribicu", "Na lepom plavom Dunavu" (grupa autora)...

Tri godine nakon Vladine smrti održan je veliki koncert u njegovu čast naziva "Hajde sanjaj me, sanjaj" u Sava centru, a u njemu su učešće imali brojni regionalni muzičari.

Do sada su održane brojne izložbe u čast Vlade Divljana, a Ustanova kulture Palilula preimenovana je u Centar za kulturu Vlada Divljan.

Mladen Max Juričić ("Ljetno kino") objavio je pesmu ”7 nota 100 života” kojom je odao počast Vladi Divljanu, a Vladin dugogodišnji prijatelj i saradnik, pijanista Aleksandar Šandorov sa Nemanjom Nikolićem predstavio je koncert "Nebeska Rusija – Četiri maljčika" u kojoj je povezao Prokofjevu i Divljanovu muziku.