Na nedavno održanom Sajmu knjiga u Beogradu predstavili ste vašu novu knjigu za decu “Tajne zelenog solitera”. Kakve utiske nosite sa Sajma i da li ste zadovoljni reakcijama čitalaca?

- Tri godine se nisam pojavljivala na Sajmu knjiga kao autor i moram priznati da mi je to baš nedostajalo. Sajam pruža neverovatno iskustvo kroz neposredan kontakt sa čitaocima. Divna je energija koju vam prenesu mališani, ali i njihovi roditelji. Kako je knjiga objavljena samo petnaest dana pre Sajma, bila sam iznenađena fantastičnim reakcijama. Deca su oduševljena “Tajnama zelenog solitera”, svakodnevno dobijam sjajne komentare i fotografije od roditelja, a u narednom periodu me čeka mnogo lepih susreta sa najmlađima, kreativnih radionica, poseta školama, vrtićima i bibliotekama. Za novogodišnje praznike pripremam veliko iznenađenje za mališane koji vole “Tajne zelenog solitera”, o čemu će moći da saznaju putem moje Fejsbuk stranice Igrom do znanja sa Sanjom Matijašević.

Kako je nastajala knjiga, koliko dugo je pisana, kako je izgledao kreativni proces, gde ste pronašli inspiraciju?

- Ovu knjigu sam pisala duže od svih prethodnih i najduže je čekala da bude objavljena. Bilo je potrebno da se “kockice slože” i da sve bude onako kako sam želela. Nije tajna da volim prirodu i da su prirodne pojave često zastupljene u mojim knjigama, ali šuma mi je oduvek bila posebna, magična i fascinantna, i samo je bilo pitanje vremena kada će postati tema neke od mojih knjiga. Uz šumu je spontano stigao lik dobroćudnog šumara Časlava, a da bi se u “Zeleni soliter” uselio drugi, odnosno glavni lik, veverica Cica, koji su deca već mnogo zavolela, usledilo je učenje i istraživanje, jer osim što su mi veoma simpatične, o vevericama i njihovim životnim navikama i potrebama, nisam puno znala. Sada sam sigurna da je vredelo čekati, jer su doživljaji, avanture, igre, prijateljstvo Cice i Časlava i sve tajne koje krije ova knjiga postale aposulutni hit među mališanima. Oni koji na Sajmu nisu nabavili svoj primerak to mogu učiniti u knjižarama Vulkan, Laguna i mnogim drugim širom zemlje, kao i on-line preko mog sajta sanjamatijasevic.com.

Čiji “sud” ili komentar o knjizi vam je bio najvažniji?

- Pre pisanja i dok pišem nikada ne čitam knjige sa sličnom temom, jer ne želim da bilo šta utiče na moju ideju. Iz istog razloga nikome ne dajem rukopis dok ne bude završen. Prvi koji zavire u ono što sam stvorila su moja sestra, koja je profesor književnosti i suprug koji je novinar i pisac, a ovog puta i jedna mala Emilija, naše kumče, koja je, sa samo tri i po godine, već ekspert za ilustracije. Kad prođem taj žiri, spremna sam za izdavača i publiku.

Da li je teže pisati za decu, ili za odrasle? 

- Nikad nisam pisala za odrasle, pa možda nisam najadekvatnija osoba koja bi dala sud o tome. Znam samo da se zabavljam i igram dok pišem za decu i mislim da ona to osećaju dok čitaju moje knjige. Deca su najiskrenija  i najzahtevnija publika. Neće vas lažno tapšati po ramenu. Ili će prigrliti knjigu ili će je zatvoriti i ostaviti. Ako savladate tremu od takve publike, onda je pisanje za decu nešto najlepše što možete da radite. 

Iza vas je već nekoliko knjiga za decu. Šta sledi posle “Zelenog solitera”?

- Ovo je moja sedma knjiga. Trenutno sam usmerena na promotivne aktivnosti, ali već pripremam nešto novo. Kad u svemu vidite igru, lako je imati inspiraciju, ali je ponekad teško ispratiti sve ideje i u ovom vremenu hiperprodukcije, koja je zahvatila ne samo dečju već i književnost uopšte, naći izdavača da vas prati. Imala sam sreću da “Tajne zelenog solitera” prepozna Vesna Dedić i objavi ih kao prvo izdanje za decu u okviru svoje izdavačke kuće. Kompanije Jaffa i Ekostarpak su pomogle objavljivanje i verujem da će uz njihovu podršku svetlost dana ugledati i moja naredna knjiga.