Bio sam premlad, pa nisam imao priliku da vidim Nurejev nastup uživo, ali nakon što sam pročitao prvih nekoliko poglavlja njegove biografije, zaintrigirao me je njegov život, pogotovo period kada je bio mlad i pre nego što je prebegao na Zapad. Privukao me je duh tog mladog čoveka i njegova odlučnost da se ostvari kao umetnik, pogotovo što je ovo priča koja je smeštena u jednom posebnom istorijskom trenutku, periodu Hladnog rata, kada je postojao ideološki konflikt između Istoka i Zapada. U tim okolnostima, koje su kombinovale ideologiju i umetničku ekspresiju, on pokušava da ostvari svoj ideal i svoj san i to je ono što me je najviše privuklo kod njega.

Umetnik se prevashodno odlučuje da se bavi tematikama koje ga lično dotiču i inspirišu. Koji je konkretan razlog zbog čega ste se odlučili da vaš novi film bude baš o Nurejevu? Koji aspekt njegovog života je za Vas bio najviše inspirišuci?

Ono što je mene lično pomerilo u celoj priči jeste njegov poriv i osećanje da ne daje i ne postiže sve ono što bi mogao, a onda i sposobnost da dela u skladu sa odlukom i određenošću da postane umetnik. To je bilo jako uzbudljivo za mene. Ne mogu vam tačno objasniti zbog čega, jednostavno jeste. A onda svemu tome dodate i činjenice da je on dečak koji je odrastao u veoma specifičnom periodu ruske istorije i da je živeo u okruženju u kome se jako negovala ideologija grupe. Dakle, niste individua, već deo grupe, a on je beskrajno jedinstven. Zato se odlučuje da služi samom sebi. U neku ruku može se reći da je sebičan, ali on je sebičan zbog umetnosti, onoj koju će kasnije podeliti sa svetom. Taj splet karakternih osobina i spoljašnjih okolnosti su prilično složene, u neku ruku i kontradiktorne, jer ne možete biti umetnik sam po sebi. Ideja da ne možeš sve postići sam provlači se i kroz film. Umetnost je kolektivan čin koji uključuje saradnju sa drugim ljudima, pogotovo u njegovom slučaju kada je reč o baletskoj trupi. Ta tenzija koja se stvara u samom postavljanju pitanja šta umetnik jeste, ograđujući se na izvođačke umetnosti, je bila jako inspirativna. Na kraju, volim likove koji se ne konfrontiraju s publikom, već je u svojoj kontradiktornosti izazivaju. Kao gledalac volim da posmatram likove koji utiču na naše predrasude i osude i za koje se ne možete jasno odlučiti da li su oni pozitivni ili negativni, ili oba. Nurejev je jednostavno ličnost koju ne možete ignorisati. 

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Pored režije, u ovom ostvarenju Fajns tumači ulogu proslavljenog ruskog pesnika Puškina, koji nesebično pomaže Nurejevu i za njega predstavlja veliku podršku. Vodeći se današnjim sveukupnim stanjem u svetu umetnosti, postavlja se pitanje da li i danas postoje ljudi koji veruju u umetnost i koji su spremni da pomognu umetnicima u njihovom stasavanju i iznalaženju puta na kome će se umetnički izraziti?

Mislim da je jedno od suštinskih pitanja koje se postavlja ono na koji način vrednujemo umetničku ekspresiju i disciplinu koja je potrebna da bi se umetnosti poput baleta, muzike ili dramskih umetnosti realizovale. Puškin je neko ko duboko oseća važnost čiste umetničke ekspresije i discipline. On je čista duša. Ljudi poput njega, koji poseduju istančan ukus za umetničku ekspresiju, je malo. Onda ih je bilo malo i sada ih je malo, ali takvi ljudi postoje. Nurejev je upravo to instinktivno prepoznao u Puškinu.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Motiv slobode je jedan od vodećih u ovom filmu, a na pitanje da li je za pojedinca opasniji tržišni princip ili politička represija, ističe:

Mislim da se ne može praviti poređenje između represije koja je postojala u Sovjetskom sistemu i onoga sa čime se suočavamo danas. Ja sam rođen na Zapadu, u Velikoj Britaniji i mogao sam samo da čitam o represiji u Sovjetska vremena. Reč je u sistemu koji je istinski bio represivan, pogotovo prema pojedincima. U tržišnoj ekonomiji nema takve vrste represije. Ja u svojoj poziciji u okviru tržišne ekonomije imam veći prag izbora - mogu da napišem knjigu ili snimim film, bez posledica. Svet iz kojeg je Nurejev prebegao je bio istinski represivan. Ono što je takođe vrlo važno naglasiti jeste to da sam u ovom filmu predstavio Sovjetski sistem takvim kakav on jeste bio. Vratio bih se na scenu u kojoj je on sa svojim školskim prijateljima, među kojima su bili i blizanci, brat i sestra. Kasnije u razgovoru sa pomenutom sestrom, ona mi je rekla da se u tom sistemu nikada nije osetila pod represijom, da je bila slobodna sa sobom. Dakle, ja sam u filmu želeo da prikažem i drugi aspekt Sovjetskog sistema u kome su umetnici, na neki način, bili negovani. Želeo sam da prikažem i onu stranu života koja je bila prepuna toplih međuljudskih odnosa, a to sam pokušao da predstavim tako što sam sve scene u Lenjingradu snimao tako da boje budu življe, za razliku od tipičnog predstavljanja Sovjetskog sveta koji je crno-beli. Boje svih scena u Lenjingradu su nešto življe kako bi prikazale da je iza tog paravana sivila i kontrole postojao i drugačiji život.

Sumirajući njegovu dosadašnju karijeru, može se uočiti da je veliki broj pozorišnih i filmskih uloga na kojima je radio svoje uporište imalo u književnosti. Fajns otkriva da je čitanje knjiga generalno nešto u čemu najviše uživa, pa je nesumnjivo to imalo uticaja i na njegov razvoj, kako u ličnom, tako i profesionalnom smislu.

Moja majka je bila pisac i odrastao sam u porodici u kojoj smo moja braća i sestre i ja bili upuceni na čitanje. Imali smo veliku biblioteku. Uopšteno mogu reći da sam ljubav prema glumi upoznao preko Šekspira. Inače ono što mi stvara najveću satisfakciju, kada ne snimam ili ne radim na predstavi, jeste čitanje knjiga.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)