Koliko su momci (rok muzičari su momci i nakon 60-e godine) legendarni bend, najbolje govori podatak da na teritoriji cele bivše Juge u kladionicama može da se kladi na to koja pesma hoće, a koja neće biti na koncertu. Sasvim je izvesno da ćemo čuti najkomercijalnije "Daire" i podjednako popularne "Satelit" i "Profesor", a šta nas još očekuje najbolje zna najbolji domaći gitarista i lider benda - Točak!

- To je standardni repertoar. Iako ne nastupamo često, naročito ne pravimo često velike beogradske koncerte, ne menjamo mnogo toga što se liste pesama tiče. Ipak, nećemo na isti način svirati. Nikada ne sviramo. Prvo mene tokom velike svirke i dobre energije ponese atmosfera. Ne znam u kom smeru će me poneti, šta će mi pasti na pamet, gde će mi otići ruka. Ali sasvim sigurno će ljudi čuti i neke nove deonice i poznate rifove u poznatim stvarima.


(Foto: Naxi media / Autor: Željka Dimić)

Da li je istina stara priča o momku koji mu je dobacivao iz prvog reda na nekoj svirci kako ne zna da svira i kako bi on to bolje, a onda ga je Točak pustio da pokaže...

- Ne, ne sećam se toga...

Priča se da je rekao da bolje od vas svira "Bluz u parku", a onda ste nakon što ste odslušali kako radi, uzeli gitaru i izveli pesmu, ali unazad, na opšte iznenađenje publike i  pomenutog momka...

- Ma ne! Ahahaha, dajte, molim vas! Čuo sam svakakve legende. I tako nešto sam čuo. I da sam svirao ovako ili onako. Da sam se takmičio sa ovim ili sa onim. I ništa nije tačno.

Koji je najpoznatiji mit o Točku?

- Pa jedan sličan tome. Stalno poprima nove varijacije, a u vezi je sa pesmom "Ulazak u harem", baš kako sam je nekome svirao unazad zbog neke opklade, a da sam dobio nešto još više. Što nikada nisam uradio.

Otkud sve te priče?

- Pa ljudi verovatno imaju potrebu da malo mitološki opišu to što ja radim. Ja sam napravio jednu kompoziciju koju sviram prvo redom od početka do kraja, pa onda odjednom unazad, jelte, obrnuto. I verovatno je od nje krenula ta priča.



(Foto: Naxi media / Autor: Željka Dimić)

Otkud i kako je sve počinjalo, ni Točak se ne seća, jer svira od treće godine, ali znamo gde je nešto završilo. Neke komercijalnije pesme su na redovnom repertoaru splavova, odmah pred narodnjake.

- Ja na to gledam pozitivistički, i treba tako raditi. Činjenica da se na splavovima sviraju "Daire" govori da to ljudi traže, a traže jer žele da pripadaju jednom jedinom svetu. Nije tu priča o nekakvoj globalizaciji nego o tome da ne treba nama nikakva priča o podeli zbog muzike. Mislim, ne možemo svi da slušamo istu muziku, ali nemoj da slušamo različitu.

A nekada je vreme bilo drugačije. Drugačije se živelo, slušalo i ponašalo. Nele Karajlić kaže da je u takvom okruženju bilo jedino moguće stvoriti bunt za stvaranje dobrih stvari, a Točak ne deli to mišljenje.

- To možda ima veze sa primitivnim, u najboljem smislu reči, pankom iz Sarajeva koji je radio Nele. Sa njima je možda tako, sa druge strane, mi ako smo rokeri, mi treba da sviramo najbolji mogući rok uvek.

A kad ćete da ga svirate na novom albumu?

- Umetnost treba jednostavno da se probudi. Treba biti oprezan, treba oslušnuti šta to savetuje narod i šta mi imamo da kažemo, to onda da spojimo i da snimimo nove pesme. Do tada - ne.

Imate li nove stvari uopšte?

- Imam pripremljenih još preko sto pesama. Od kojih su neke otpale, a na kraju sam odlučio da sačekam još jedan susret sa publikom, pa da vidim kako će oni da reaguju.

A susret je, 20. juna uveče - na Ušću! Kao što Točak kaže  - mogu da sviram samo muziku koju osećam i da sviram samo šta osećam - , tako i publika može da oseti muziku ovog genijalnog benda. Jer sve je bilo i može biti - jedino je SMAK neponovljiv!