Uvek tanana, s izrazito dugim rukama i nogama, s pomalo ekscentričnim, umetničkim detaljima u vidu velikog šešira i tamnih naočara, Višnja Đorđević je bila jedna od onih za koju su i oni koji je ne poznaju morali da kažu – ona je balerina.

Školovanje je zopočela u rodnom Pančevu, nemajući tačnu predstavu o tome šta je balet, a kamoli o tome šta je trema, pa je pred svoj prvi dečji nastup, na pitanje ima li tremu odgovorila da joj mama nije spakovala. Zatim prelazi u beogradsku baletsku školu koju završava u klasi prof. Sime Laketića i Sonje Lankau. U Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu provela je svoj igrački vek, gostujući na pozornicama širom Evrope i Azije i samostalno, kao član trupe Milorada Miškovića, kada se izdvajaju njeni nastupi u Parizu, Napulju i na Kubi.

Kao prvu solističku ulogu navodi lik Vanete u baletu Osveta Vere Kostić, a zatim slede deonice u baletima Žar ptica i Balada o mesecu lutalici. Labudovo jezero se obnavlja 1960, a mlada Višnja dobija ulogu bele labudice, gde iskazuje svoje potencijale – mekoću pokreta, snagu skoka i bravuroznost u okretima. Pohvale slede za ulogu Marije u Bahčisarajskoj fontani, pa u Simfoniji, kao i u Žizeli za naslovnu ulogu. Višnja Đorđević stasava u ozbiljnu umetnicu koja precizno dramski boji karaktere koje igra, pa su zapažena njena ostvarenja u baletima Rođendan infantkinje, Čovek pred ogledalom. Ana Karenjina predstavlja vrhunac karijere Višnje Đorđević, a plod je saradnje s vrhunskim koreografom beogradskog baleta, Dimitrijem Parlićem, čiji će asistent kasnije postati i čija će dela prenosti i godinama nakon njegovog odlaska. Anu Karenjinu odirala je sto i jedan put. Dvadeset godina umetničkog rada obeležila je ulogom Katarine Izmailove. Ovu kompleksnu antiheroinu Đorđevićeva je igrala iskreno i potresno, verno prenoseći publici emocije zanesenosti kroz sudbinsku tragičnost uspevajući da dodirne opšteljudsko i svima blisko.

Pamte se još i izdvajaju Višnjine uloge Začarana lepotica, Biljana u Ohridskoj legendi, Šesta simfonija, kao i u baletu Bludni sin. Uloge je gradila osmišljavajući lik i tragajući za dramskim elementima od prve probe, od prvog koraka, posvećujući se naknadno tehničkoj strani zadatka. Najviše uloga je ostvarila uz partnere Borivoja Mladenovića, Radomira Vučića, Vladimira Logunova.

Nakon igračke karijere nastavlja da radi kao asistent koreografa D. Parlića, kao uvežbač baleta, pedagog i repetitor. Bila je šef Baleta HNK Split, kao i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Isticala je da joj je zadovoljstvo i da uživa u radu sa mladim igračima, praveći od njih soliste i pomažući im svojim igračkim i scenskim iskustvom. Čuvala je od zaborava i prenosila Parlićeva dela. Oprobala se i kao koreograf, pa je zapaženo njeno delo Otelo, rubac, Dezdemona. Osim brojnih televizijskih nastupa, ostvarila je uloge u filmovima Priča o vojniku, Velika turneja i Rođena na Seni.

Ono za šta joj dugujemo posebnu zahvalnost je obnavljanje Udruženja baletskih umetnika Srbije, na čijem je čelu bila od 1996. do 2000. godine. Kao predsednik UBUS-a imala je jasne i ovovremene vizije, borila se za svoju profesiju, prenoseći taj duh i na kolege. Ostvarujući svoje zamisli ostavila je neizbrisiv trag. Uspela je da vaskrsne ideju o bitnosti i značaju zajednice među igračima, pa dobija podšku članstva koje prati njene vizionarske ciljeve. Tako nastaje Festival koreografskih minijatura, internacionalno takmičenje mladih koreografa koje traje već 21 godnu i sa čije se scene izrodio ne mali broj danas zapaženih srpskih koreografa. Njenim zalaganjem ustanovljene su i godišnje nagrade našeg udruženja. Uz sve to dominira borba za bolji položaj umetnika, kako instucionalizovanih, tako i samostalnih. Višnju je karakterisao i humanitarni rad te ona preko UBUS-a često skuplja pomoć za decu bez roditeljskog staranja.

Dobitnica je nagrade za životno delo svog udruženja kao i Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Završićemo rečima Višnje Đorđević da svaku predstavu treba igrati kao da je premijera, da je svaki novi gledalac važan i da mu treba dati najbolje od sebe, najbolje od umetnosti, a Višnja je sebe dala, zato će njeno ime ostati zlatnim slovima uklesano kako u baletsku umetnost tako i u istoriju Udruženja baletskih umetnika Srbije.

Zato, draga Višnja nek ti je večna slava i hvala,

Tvoj UBUS