Otvarajući festval, Kusturica je istakao da je njegova inicijalna želja bila da Mećavnik dobije četiri umetnička festivala, po uzoru na četiri godišnja doba. Pozorišni festival je nakon filma (Kustendorf), klasične muzike (Boljšoj festival) i književnosti (Prolećni sajam knjiga u Andrićgradu) ispunio ovaj ciklus.

- Moja veza sa pozorištem je manja nego sa filmom, ali mislim da je ono što vezuje ta dva medija - scena. Scena Mećavnika za je mene počela da živi onog trenutka kada sam počeo da radim film "Život je čudo". Pitanje je ko bi na ovoj teritoriji, između dva sveta, usudio se da napravi kuću, a kamoli jedan dom u kome se povremeno naseljavaju ljudi koji se bave umetnošću. - sugerisao je Kusturica.

Mećavnik je tokom svih ovih godina postao dom u kome stanuju kultura i umetnosti. 

 - Ivo Andrić je napisao kako niko ne zna šta znači živeti na ivici između dva sveta. Niko ne zna šta znači razumeti i jedan i drugi, pokušati a ne moći da se ti svetovi izmire i među sobom dogovore. Niko ne zna šta znači postati u isto vreme i mučenik i mučitelj u istoj ličnosti. Niko ne zna šta znači imati dva zavičaja i na kraju izgubiti i jedan i drugi i biti stranac gde god kreneš. Ima još jedan pesnik, Rilke, koji je negde napisao da kad jednom svoj dom izgubiš nikad ga više nećeš naći. I još tačnije: ako nemaš svoj dom, nikad ga posle toga ne možeš pronaći. Mećavnik je na neki način demantovao i Ivu Andrića - što je gotovo nemoguće - i Rilkea, pošto je moj dom koji je izgubljen u Sarajevu zapravo ponovo zasnovan na toj ivici, između tih svetova. Već 25 festivala smo izneli, i evo još jedan, koji večeras treba da zakorači u svoju internacionalnu fazu. - rekao je Kusturica, naglasivši da Jesenjem pozorišnom festivalu tek predstoji život, kao i da "festival treba otvoriti jednom zauvek i na kraju ga nikada ne zatvoriti". 

Svečano otvaranje festivala obeležila je predstava "Kad bi Sombor bio Holivud" reditelja Kokana Mladenovića u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor. Predstava inspirisana dramom Zlatana Dorića, a napravljena kao omaž sineasti Ernestu Bošnjaku, na najbolji način je otvorila festival, opravdala slogan "Pozorišni Kustendorf", te uvela u ovogodišnju tematiku ispitivanja granica između pozorišta i filma. 



(Foto: Naxi media)

Prvog dana festivala u okviru takmičarskog programa, publici su se predstavili studenti Akademije umetnosti Beograd, koji su izveli komad Dejana Dukovskog "Mamu mu ... ko je prvi počeo"  i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu izvođenjem Brehtove drame "Pošto gvožđe". 

 
Drugog takmičarskog dana predstaviće se Državna pozorišna akademija iz Jaroslava, sa predstavom „Slon“, Aleksandra Kopkova, kao i Akademija umetnosti u Novom Sadu izvedbom "Dok čekamo Godoa", rađenoj po drami apsurda Semjuela Beketa.

Festival će zatvoriti predstava "Crna kutija" Beogradskog dramskog pozorišta, rađena prema filmu "Potpuni stranci" Paola Đenovezea.