Poruke umesto poziva: Evo zašto neki ljudi biraju najčešće ovakav način komunikacije

Za neke je to stvar komfora, za druge pogodnosti – ili jednostavno nedostatka energije za razgovor. Nije stvar u tome da žele da budu neljubazni, već da izaberu način komunikacije koji im više odgovara. Ako ste se ikada pitali zašto pojedinci izbegavaju telefonske pozive, evo stvarnih razloga zbog kojih im je dopisivanje mnogo draže.

1. Potrebno im je vreme da promisle šta žele da kažu

Osobama koje više vole poruke često je važno da imaju vremena da razmisle pre nego što se izraze. Telefonski razgovori znaju da budu haotični – posebno kada neko postavlja mnogo pitanja bez pauze, pa nije teško zamrsiti misli. Pisanje poruka pruža prostor za jasnoću i izbegavanje nesporazuma.

Iako je to korisno, oslanjanje isključivo na poruke može usporiti razvoj veština brzog razmišljanja i spontane komunikacije. S vremena na vreme, direktan razgovor može doprineti jačanju samopouzdanja i boljim društvenim veštinama.

2. Telefonski razgovori izazivaju socijalnu anksioznost

Za mnoge ljude, posebno one koji imaju izraženu anksioznost, pozivanje nepoznatih brojeva ili odgovaranje na pozive može izazvati nelagodnost. Čak i jednostavne stvari, poput zakazivanja termina, znaju da budu stresne.

Ipak, u životu postoje situacije koje ne mogu da se izbegnu – od razgovora sa lekarima do dogovora oko računa. U tim slučajevima, suočavanje sa neprijatnošću može biti korisno, jer pomaže da se anksioznost postepeno prevaziđe.

3. Multitasking štedi vreme

Ljudi koji se dopisuju često to rade jer istovremeno obavljaju više stvari – kuvaju, sređuju kuću, kupuju. Telefonski razgovor zahteva potpunu pažnju, dok dopisivanje omogućava efikasnije upravljanje vremenom.

Međutim, prekomerna višezadaćnost može smanjiti produktivnost i povećati osećaj preopterećenosti. Važno je znati kada stati i fokusirati se na jednu stvar.

4. Lakše postavljaju granice putem poruka

Kada žele da kažu „ne“, a sagovornik ne prepoznaje signale, mnogi biraju poruke kao način da lakše izraze svoje granice. Telefonski razgovori često otežavaju asertivnu komunikaciju, posebno osobama koje su sklone ugađanju drugima.

Dopisivanje daje kontrolu nad ritmom i tonom komunikacije, a samim tim olakšava i očuvanje ličnih granica.

5. Žele da preskoče „small talk“ i pređu na stvar

Nepotrebni uvodi, vremenska prognoza i druge sitnice znaju da oduzmu vreme. Poruke omogućavaju kratku i jasnu razmenu informacija, bez suvišnog razgovora.

Iako sitni razgovori nekad pomažu u uspostavljanju odnosa, mnogima je važnije da sačuvaju svoju energiju za suštinske stvari.

6. Lakše napuštaju razgovor kada im nije do njega

Izlazak iz telefonskog razgovora može biti neprijatno neodlučan – naročito za one koji su previše ljubazni da bi prekinuli drugu osobu. Poruke omogućavaju da se razgovor završi prirodnije, bez griže savesti.

Na taj način se izbegavaju neprijatni momenti, poput pokušaja da se poziv završi dok druga osoba uporno nastavlja da priča.

7. Telefonski razgovori emotivno iscrpljuju

Svi poznaju nekog ko je drag, ali istovremeno naporan za razgovor. Emotivno intenzivne teme ili preterano drame brzo troše snagu. Pisanje poruka omogućava kontrolisaniji kontakt i štiti emocionalno stanje sagovornika.

Otvorenost je važna – rečenice poput: „Trenutno nisam u stanju da pričam, možemo li da se dopisujemo?“ pomažu u očuvanju odnosa bez dodatnog opterećenja.

8. Žele da imaju pisani trag (za svaki slučaj)

Kada su razgovori osetljivi – bilo da je reč o poslu, porodičnim odnosima ili konfliktima – poruke ostavljaju trag koji može poslužiti kao dokaz ili podsetnik.

Ova praksa ne mora da znači nepovrenje, već potrebu da se sačuva mir i jasnoća, posebno u komplikovanim situacijama.

9. Žele da izbegnu sukobe i nepotrebnu dramu

Telefon može brzo postati poligon za emotivne ispade, tračeve ili sukobe. Poruke omogućavaju distancu i kontrolu kada situacija postane napeta.

U vremenu kada je mentalno zdravlje prioritet, važno je znati kada izbeći razgovor koji potencijalno može da ode u pogrešnom smeru.

10. Emotivno su iscrpljeni i nemaju snage za razgovor

U periodima preopterećenosti i sagorevanja, i najdobronamerniji telefonski poziv može biti previše. Pisanje poruka omogućava kontakt bez dodatnog emocionalnog troška.

Kada su umorni i iscrpljeni, ljudi biraju dopisivanje kao način da ostanu povezani, ali u okviru svojih mogućnosti.

11. Dopisivanje je postalo društveni standard

Za mlađe generacije, poruke nisu samo izbor, već podrazumevani oblik komunikacije. Telefonski pozivi postaju izuzetak – nešto što se koristi samo kada je neophodno.