Ova evropska prestonica otvorila je dve nove „muzejske“ metro stanice pune arheoloških blaga

Izgradnja podzemnih saobraćajnih mreža sama po sebi predstavlja veliki inženjerski izazov, ali kada se ispod grada poput Rima nalaze slojevi istorije stari hiljadama godina, preciznost i pažnja postaju ključni. Uprkos složenosti, ovaj zadatak nije bio nemoguć.

Nakon dve decenije radova na liniji Metro C, u Rimu su otvorene dve nove takozvane „muzejske stanice“, koje u sebi čuvaju arheološke nalaze iz rimskog perioda.

Prva stanica nosi naziv Colosseo–Fori Imperiali i praktično se nalazi ispod samog Koloseuma. U njoj su izloženi keramički sudovi, tanjiri, kameni bunari, viseće kante, kao i ostaci termalnog kupatila i bazena za rashlađivanje iz doma iz prvog veka. Stanica je opremljena i ekranima koji detaljno prikazuju proces arheoloških iskopavanja.

Sledeća stanica na liniji Metro C je Porto Metronia, druga „muzejska stanica“. Ovde su pronađeni ostaci objekta za koji se veruje da je imao vojnu namenu, najverovatnije prostor u kojem su boravili carevi stražari, kao i mozaici i freske. Ipak, prema pisanju Guardiana, putnici će morati da sačekaju do naredne godine kako bi muzej u okviru stanice bio zvanično otvoren za javnost.

Kada će Metro C biti završen?

Iako su ove dve stanice konačno otvorene, trenutno je operativno tek oko 75 odsto linije Metro C, čija je izgradnja do sada koštala oko 7 milijardi evra. Prema navodima agencije AP News, završetak cele linije mogao bi da se dogodi tek 2035. godine.

Kada bude u potpunosti završen, Metro C prostiraće se na 29 kilometara i svakodnevno prevoziti oko 800.000 putnika širom Rima.

Razlog dugog trajanja radova leži u činjenici da se ispod Rima nalazi više od 3.000 godina civilizacije. Prema podacima kompanije WeBuild, konzorcijuma zaduženog za izgradnju, do sada je otkriveno čak 500.000 arheoloških artefakata. Linija prolazi i ispod nekih od najvažnijih kulturno-istorijskih lokaliteta na svetu, poput Trajanovog stuba i Bazilike Maksencija.

Kako bi se arheološki slojevi zaštitili, pojedini delovi tla su zamrzavani radi stabilizacije, a korišćene su i takozvane „žrtvene dijafragme“ -  betonski zidovi postavljeni okomito na obodne zidove, koji se kasnije uklanjaju.