Tina Dobrajc, Mito Gegič, Arjan Pregl i Sašo Vrabič predstavljaju deo ljubljanske likovne scene koje okuplja galerija Y.

Otvaranju izložbe pored umetnika, koji su se obratili prisutnima, prisustvovao je i direktor galerije Y – Damjan Kosec i konzulka slovenačke ambasade, Kristina Kliner, koji su se zahvalili galeriji Štab na pozivu i istakli važnost ovakvih saradnji u regionu.

Izložba Y SO SERIOUS? predstavlja deo međunarodnih aktivnosti Galerije ŠTAB podržanih od Ministarstva kulture Republike Srbije i Umetničke inicijative KvArt BW, a nastavak je saradnje sa Galerijom Y iz Ljubljane, i daje sveobuhvatan prikaz četiri umetnika srednje generacije, koje Galerija Y zastupa.

„Tina Dobrajc, Mito Gegič, Sašo Vrabič i Arjan Pregl imaju potpuno drugačije poetike i pristupe ali ono što zaista objedinjuje radove ova četiri umetnika je zapravo kritička, cinična i ponekad duhovita misao o aktuelnim društvenim događajima i redovno pozivanje na širok spektar umetničkih i popularnih referenci. Radovi na ovoj izložbi se razlikuju po pristupima samom mediju, građenju slike i njenoj tehnici, kao i poruci koju nose i načinu komuniciranja sa publikom. Tinini radovi obuzimaju lepotom, monumentalnošću i imaju gotovo magični prizvuk sa karakterističnim neonskim akcentima. Gegičevi radovi su nešto totalno neobično i novo, njegova tehnika i upotreba krep traka u radu su podjednako efektne kao i kritika aposlutne kontrole koju ističe kroz svoje slikarstvo i odnos lovca i lovine. Preglovi radovi su naizgled veseli, karikaturalni i jarkih boja, debelih nanosa ulja ali izuzetno vrcavi, duhoviti i dosetljivi. Vrabič kroz prikaze neba i vode daje jednu mirniju atmosferu koja je utišana u odnosu na ostale autore, unoseći titlove koji predstavljaju određenu vrstu muzike. Svako od autora kroz svoj rad ukazuje na probleme savremenog drzštva kao što su ekološke katastrofe, ratovi, masmediji ali i praznina, otuđenje i konzumerizam.“ – izjavila je jedna od kustoskinja ove izložbe, Ana Kršljanin.

Radovi Tine Dobrajc postavljeni su na samom ulazu u Galeriju Štab, a prepoznaju se po vrlo mračnoj atmosferi sa akcentima neonskih boja. Tina slika apsurde i protivrečnosti, koje se u odnosu na nacionalni folklor, ikonografiju, kulturne osobenosti i okruženje manifestuju kao stalno preispitivanje geopolitičkih pitanja i položaja žene u savremenom društvu. Prikazujući mlade devojke sa karnevalskim maskama i divljim šumskim životinjama, slika stvara atmosferu bunta i angažovanja. Tinine slike su na momente zastrašujuće i izuzetno mračne, a u isto vreme šarene i enrgične.

Slikar Mito Gegič u centru svog rada ima motiv lova, koji je još uvek izuzetno duboko ukorenjen na slovenačkom prostoru. On ilustruje ambivalentnu situaciju odnosa moći, bilo između društvenih klasa, različitih rasa i polova, kao i odnosa između ljudi i životinja. Takođe vrlo intenzivnog kolorita na velikim platnima, Gegičeve slike lova, lovišta, očeva, sinova, policajaca i diktatora pojavljuju se kao domaća alegorija različitih autoriteta i njihove zloupotrebe; Njegove slike prepoznaćete po prugama, jer u svom radu koristi selotejp, koji farba, a zatim nekoliko puta prelepi i rekonstruiše. Pruge su na nekim mestima očiglednije, dok su na nekima skrivene između slojeva jarkih boja.

Izložba se nastavlja radovima Saše Vrabiča, koji prikazuje figuralne scene, portrete i gradske pejzaže zasnovane na fotorealističkim osnovama. Neki od radova su izuzetno ambijentalni, dok su drugi vrlo specifični, fokusirani na jednu figuru ili detaljnu scenu raznovrsne kompozicije i kinematografske estetike.

Izložbu zaključuju uljane slike Arjana Pregla, koje na prvi pogled izgledaju vrlo provokativno. Slike su šarene, opipljive, figure stilizovane, smele, angažovane, besramne, ponekad duhovte, ali i agresivne i direktno seksualne. Nastale su na osnovu brzih i neopterećenih crteža, rađene izuzetnom preciznošću; vešto i polako nanosi ulje oko unapred definisanih kontura. Povezuju ih prepoznatljive, ali često namerno kontradiktorne veze sa umetničkim delima poznatih majstora, različite ikonografije i razumevanja slikarskih tropa. Na nekim mestima vezuje se za apstraktni ekspresionizam, romantizam i barokno slikarstvo, a na drugim mestima za ljubljanske proteste, Velikog brata, filmove Alfreda Hičkoka i grčku filozofiju.. Goruće društvene protivrečnosti kao što su erotski skandali, rat, razni pokreti, globalno zagrevanje, kontrola, patriotizam, nihilizam, fašizam i smrt teme su njegovih radova.