Osam problema u vezi koje čak ni najbolji terapeuti ne mogu da reše

Šta određuje ishod bračne terapije?

Čuveni američki psiholog i istraživač odnosa Džon Gotman smatra da parovi koji se zaista vole imaju veće šanse da im terapija pomogne, jer su spremniji za otvorene, iskrene razgovore — i bolje umeju da komuniciraju međusobno.

Takođe, od presudne važnosti je da obe strane imaju želju da ostanu zajedno. Ako je jedan partner rešen da ode, nijedan terapeut tu ne može mnogo učiniti.

Ovo su problemi u vezi koje čak ni najbolji terapeuti ne mogu rešiti:

1. Nedijagnostikovano ili nelečeno mentalno oboljenje

Jedan od problema koji bračna terapija teško može rešiti jeste nelečeno mentalno oboljenje.

Ako jedan ili oba partnera imaju ozbiljne psihičke poteškoće, poput poremećaja ličnosti, teške anksioznosti ili depresije, teško je ostvariti napredak u terapiji dok se ti osnovni problemi ne reše.

Važno je prepoznati uticaj nelečenog mentalnog zdravlja na vezu i potražiti stručnu pomoć. U nekim slučajevima biće potrebno individualno lečenje ili terapija, pa tek onda rad na partnerskim odnosima.

2. Nepostojanje volje da se brak sačuva

Terapija može učiniti mnogo, ali nije čarobni štapić. Ona ne može zameniti iskrenu želju da brak uspe. Ako u dubini duše želite novi početak s nekim drugim, a odlazite na terapiju samo reda radi, to verovatno neće doneti rezultate.

Postoji razlika između istinskog emocionalnog povlačenja i običnog gubitka entuzijazma.

Zamislite sebe u srećnoj budućnosti — da li pored sebe vidite svog partnera? Da li vam lakne kada on/ona ode na službeni put ili izađe s društvom?

Ovakvi osećaji ukazuju na to da volja za zajedničkim radom na vezi izostaje — i nijedan razgovor, koliko god bio iskren, ne može je veštački povratiti.

Naravno, ni prevare, laži i traume ne moraju da označe kraj ako vam partner ostaje deo slike vaše srećne budućnosti. U tom slučaju, terapija može pomoći.

3. Odbijanje promene

Terapija ne može naterati ljude da se menjaju ako oni to ne žele. Može pomoći u poboljšanju komunikacije i učenju zdravih mehanizama suočavanja sa problemima, ali ako neko nije spreman da prihvati odgovornost i potrudi se da se promeni, nema napretka.

4. Nedostatak posvećenosti ili zarobljenost u prošlosti

Psihoterapija je odličan način da parovi zajedno prevaziđu probleme, ali nije svemoguća. Ako neko ne želi da se promeni, nijedna terapija ga u tome neće naterati.

Terapija ne može izbrisati prošlost. Dobar terapeut može pomoći da prebolite teške događaje — poput preljube, problema u roditeljstvu ili izazovnih životnih tranzicija — ali ih ne može učiniti da nestanu.

Na kraju, i pored velike pomoći terapeuta, neke brakove jednostavno nije moguće spasiti, naročito ako jedna strana više ne želi da ostane u vezi.

5. Velike razlike u vrednostima ili životnim ciljevima

Terapija ne može promeniti temeljne razlike u životnim vrednostima ili ciljevima.

Na primer:

Jedan partner želi decu, a drugi ne.

Jedan sanja o životu na tropskom ostrvu, drugi na Arktiku.

Jedan želi monogamiju, drugi poliamoriju.

Strah od gubitka veze može privremeno zamagliti ove razlike, ali je važno suočiti se s njima što pre.

6. Gubitak poverenja zbog prevare

Ponekad su rane koje prevara ostavi previše duboke da bi se ikada potpuno zalečile. I teška bolest člana porodice može stvoriti toliki pritisak da ni najbolja terapija ne uspe da spasi brak.

Ipak, terapija je uvek vredna pokušaja — mnogi parovi su uspeli da pronađu način da zajedno prebrode teška vremena uz pomoć terapeuta.

7. Različite vizije bračnog života

Ako partneri nemaju slične životne vrednosti i vizije, nijedna količina terapije ih neće potpuno uskladiti. Mnogi parovi kasno shvate da imaju različita očekivanja od života — često tek kad dođu do velikih obaveza i zajedničkih odgovornosti.

Važno je razumeti da upoznavanje nije samo zabava, već i proces ozbiljnog upoznavanja vrednosti i ciljeva druge osobe.

8. Nepomirljive razlike u ličnostima

Bračna terapija teško pomaže kada:

Osnovne vrednosti para duboko odstupaju,

Kada je poverenje narušeno,

Kada jedan partner nema volje da učestvuje u terapiji,

Kada je jedan od partnera konstantno zajedljiv ili neprijatan.

Takođe, ako jedan ili oba partnera imaju izraženu aleksitimiju (nesposobnost da prepoznaju i izraze sopstvena osećanja), terapija je mnogo teža.

Nedostatak smisla za humor, spontanosti i hrabrosti dodatno otežava napredak u terapijskom procesu.