Nina Janković za Naxi portal

Mlada glumica Nina Janković, u intervjuu za Naxi portal govori o predstavi "Ana Karenjina", objašnjava da je proces pripreme predstave "Leptiri su slobodni" protekao u stanu Tanje Bošković, da je u narednom periodu očekuje snimanje filma "Bili smo prvaci sveta", kao i da se kao glumica konstantno suočava sa samopreispitivanjem.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 20.6.2014. - 13:30:00


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Da li sada sa određene vremenske distance možeš da sumiraš utiske povodom predstave "Ana Karenjina"? Koliko si zadovoljna reakcijama publike i kolega?

 - Sve sam zadovoljnija, kako vreme prolazi. Sada je drugačije, jer smo posle pretpremijere i premijere dobili konstruktivne kritike, koje smo uvažili, a i mi smo svi unutar ekipe uigraniji i sada zaista uživam svakog puta kad igram tu predstavu. Ono što bih naglasila jeste da to nije "Ana Karenjina" Lava Tolstoja, već je adaptacija Armana Petrasa, Nemca koji je uradio dramatizaciju tako da je drugačija od izvornog dela. Nije drugačija u potpunosti, ali mislim da bi to publika trebalo da zna, pre nego što dođe da pogleda prestavu.

Koliko ti je bilo inspirativno da gradiš lik Ane, s obzirom da je suština lika u odnosu na Tolstoja ostala, ali je predstava rađena po adaptaciji i aktuelizaciji?

 - Ja u poptunosti podržavam lik Karenjine , sve do poslednje scene. Potpuno se slažem sa njom - prvenstveno sam ja žena kojoj je potrebna takva vrsta pažnje i ljubav, i odatle mogu da je opravdam kao lik, još ako se ima u vidu kako je u predstavi prikazan lik Karenjina, mi shvatamo na čemu se bazira njihov odnos u stvari. Tragedija je što ona zarad svoje slobode mora izgubiti dete, i lično mislim da to nikada ne bih dozvolila, ali je ona bila izmanipulisana. U suštini je razumem i zaista sam se od prvog trenutka trudila da što više opravdam njen lik.

U toku pripremanja uloge, zarad boljeg "ulaženja" u lik i verodostojnijeg prikazivanja uloge, Nina je, kao i ostatak glumačke ekipe imala konsultacije sa psihologom. Koliko su joj takvi saveti značili, ali i da takav način rada ne bi trebalo da bude luksuz već potreba zarad što bolje realizacije mlada glumica objašnjava:

 - Od trenutka kraja prvog i početka drugog čina kada se razboli i počne da koristi morfijum, Anino ponašanje se dosta menja. Tu mi je od velikog značaja bila saradnja sa psihologom, koji mi je objasnio kako izgleda i kako reaguje osoba koja se nalazi u takvom stanju. Njegovi saveti su mi pomogli da vernije prikažem kako se ponašaju ljudi kada krenu da lude, kada su pod pritiskom. Prvi put sam imala pomoć takvog tipa tokom rada u pozorištu, i to mi je bilo od velikog značaja. Mislim da bi takav princip rada trebalo da se primenjuje češće,  pogotovo kada je ovakva predstava u pitanju. Ali, ne samo u pozorištu već i na filmu.


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Savremena interpretacija "Ane Karenjine" donela je i nekoliko izmena u samom izvođenju. Glumci tokom predstave "izlaze iz likova", a dijalog zamenjuje direktno obraćanje publici. Da li ti je takav način igranja nov i kako si ga doživela?

 - Ja sam neko ko ne voli preterano modernizaciju, i moram da priznam da mi se u početku ideja da se obraćamo publici pred mikrofonima nije dopala. Ipak, radom i vremenom sam počela da shvatam da je to pravo rešenje, ne samo dok sam ja radila scene, već i kada sam sa strane slušala kolege. Iskreno, bilo mi je zanimljivo i mislim da je ovo odlično rešenje, kao i da smo tako onemogućili da glumački prenaglasimo neke emocije ili gestove, što se kod ovakvih komada može dogoditi. Obraćanjem publici prekidaš bilo kakvu mogućnost prenaglašavanja, a opet sve ostaje jasno. Mislim da smo se mi vrlo lepo uklopili u takav način izvođenja.

Predstava "Leptiri su slobodni" igra se u Zvezdara teatru, a pored saradnje sa dva klasića - Miodragom Radonićem i Stojanom Đorđevićem, Nina je imala priliku sa sarađuje sa glumačkom legendom Tanjom Bošković. S osmehom na licu otkriva da je to bilo sjajno iskustvo - od pripreme do realizacije.

 - To je predstava koju baš volim i koju preporučujem svima. Imam sreću i čast da igram sa Tanjom Bošković. Ona je žena koja zaslužuje sve pohvale, jer daje sebe 100% i u svom liku, a i nama je dosta pomagala. Prve probe smo imali u njenom stanu, jer se, kako kaže, tu se oseća najprijatnije i svaka predstava koja je krenula iz njenog stana doživela je veliki uspeh. Da mi je neko pre četiri godine rekao da ću predstavu spremati sa Tanjom u njenom stanu, mislila bih da je nemoguće, ali to je dokaz koliko su neke stvari u našem poslu nepredvidive i lepe. Imali smo dosta čitajućih proba i nakon zajedničkog rada jedva smo čekali da izađemo na scenu. Dva dana pred premijeru, Tanja mi je sugerisala da promenim neke karakteristike mog lika, da je igram više kao Merilin Monro. Uhvatila me je panika, i nisam bila sigurna da li ću to uspeti, ali kada je sve prenoćilo, sutradan, bez ijedne prethodne probe sam uspela. Čak je i Tanja rekla da nije mogla da veruje da ću za svega 24 časa tako preokrenuti svoj lik.


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Nina otkriva da je gluma konstantno samopreispitivanje, sa kojim se i ona više puta susretala:

 - Tokom rada postoje trenuci kada sam zadovoljna i kada mislim da sve ide po planu, i onda odjednom, započne panika i preispitivanje da li sam ja za to, koliko dobro radim...Samokritičnost posle ponovo zameni pozitivan stav prema ulozi i tako u krug...Tako mi je bilo i za Karenjinu i Džil iz "Leptira", iskrena je Nina.

Najveću popularnost donela joj je uloga Valerije u filmu i seriji "Montevideo, bog te video", nakon čega je igrala u većim projektima poput serija "Jagodići", "Budva na pjenu od mora"...Sve ovo uslovilo je da se danas ubraja među najtraženije mlade glumice, a ona otkriva da je tek čekaju izazovi, te da se trudi da iz svakog projekta nauči nešto novo.

 - Mislim da se uvek može naučiti nešto novo, kako u radu sa mlađim kolegama, tako i sa starijima. Ja sam mnogo puta i statirala, jer sam želela sa saznam što više. Naprimer, prošle godine sam statirala sa Pirsom Brosnanom, jer sam želela da vidim kako on radi, u čemu se krije njegova tajna. Isto sam radila i u Makedoniji - iako sam imala samo dva snimajuća dana, upoznala sam se sa Nikolom Ristanovskim za koga mislim da je jedan od najboljih glumaca. Zato sam dosta pričala sa njim, jer sam želela sa saznam što više, iz čega se izrodila želja da u budućnosti radimo zajedno na nekom projektu. Bilo mi je prijatno i dosta sam naučila, iako sam malo snimala.

Da li si razvila kriterijum biranja uloga?

 - Dosta uloga sam odbila, neke od njih su se već realizovale i mogu da kažem da mi je drago što sam poslušala sebe i nisam igrala u tim projektima. Na početku možda nisam bila toliko sigurna u svoju procenu, ali sada jesam. Kada sam tek počinjala, često sam se konsultovala sa svojim profesorom Draganom Petrovićem Peletom i njegovi saveti su mi uvek mnogo pomagali. Do sada sam zadovoljna svojim radom i ulogama. Mislim da sam svuda, ako ne dobra, onda korektna i zadovoljna sam. Svaka uloga je izazov.

Koji su projekti koje planiraš u budućnosti?

 - Nadam se da će uskoro početi snimanje filma "Bićemo prvaci sveta" u režiji Darka Bajića. Tome se veoma radujem jer mislim da će saradnja sa Darkom biti sjajno iskustvo.

Bila si među poznatim ličnostima koje su volontirale i svoj doprinos dala tokom katastrofalne poplave koja je zadesila našu zemlju. Koliko, kao javna ličnost, osećaš društvenu odgovornost i potrebu da učestvuješ i apeluješ na pomoć kroz različite projekte?

 - Svako može da pomogne na različite načine. Ukoliko ne može materijalno, može pažnjom. U trenutku kada sam otišla u Arenu da volontiram, pomažem i razgovaram sa tim ljudima meni je srce bilo puno, i osećala sam se kao da radim najlepšu stvar na svetu. Iskreno, nisam tip koji će konstantno da "kači" slike na društvenim mrežama i objašnjava kada i gde je pomogao, ali uvek kada mogu rado pomognem. Bio javna ličnost ili ne, mislim da bi uvek trebalo da pružiš pomoć kada osetiš potrebu za tim. Plaši me da je cela ta situacija pomalo zaboravljena nakon što je prestalo vanredno stanje, ali nadam se da neko radi na tome i da sve završava bez veće medijske pratnje, kao i da će tim ljudima na kraju biti obezbeđeni uslovi za normalan život, završava Nina.